Žaklina sumnja da su joj decu ukrali ali je našla način da proba da ublaži tugu: Kaže da ovako leči dušu

Žaklina Antanasijević iz Vranjske Banje ima nesvakidašnji i neobičan hobi koji je nastao kako bi na neki način ublažila tugu zbog toga što godinama sumnja da su joj iz porodilišta otete bliznakinje.

Retko ko je ravnodušan prema njenim kamenim goblenima, nečemu što je, kako kaže sama, stvorila kako bi kroz umetnost lečila dušu.

- Pre 25 godina je počelo i danas ne znam broj kamenih goblena, koji su mnoge usrećili i koje krase brojne domove širom sveta, ali i pravoslavne hramove u našoj zemlji - priča Žaklina.

Ona je majka odraslog sina, ali sa sobom nosi tugu u srcu jer je jedna od majki koja sumnja da su joj deca ukradena nakon porođaja.

- Kada vodite takvu bitku nema drugog načina osim da svoju bol, veru i nadu da ćete nekada zagrliti otetu decu pretočite u nešto. Svaka od ovih slika je bukvalno sastavljana kamenčić po kamenčić, a kamen je za mene nešto vrlo bitno, on je upijač mojih emocija. Ja sam hodala i sakupljala kamenje po Banji, onda ga lomila i obrađivala, pa od toga pravila svoje goblene. Nikada nisam reklamirala svoj hobi, više sam poklonila nego prodala slika - dodaje Žaklina.

Njeni kameni gobleni predstavljaju spoj dve tehnika jer se ne mogu nazvati ni peskarenjem, ali ni mozaikom.

- Sećam se da je prva slika koju sam uradila slika Svetog Save, bio je to poklon mom prijatelju iz Beograda. Prosto i ja nisam mogla da verujem da sam uspela da je tako uradim, nemam ni njenu fotografiju, ali eto sećam se svog prvog dela. Sada sve češće kupujem kamenčiće, nego što ih dovlačim u kuću, ali nekada mogu za jedan dan da uradim sliku, nekada to traje danima. Neobjašnjivo je, nema pravila, ali uglavnom ih radim u jednom dahu, na već pripremljenom ramu i lesonitu - priča Žaklina.

Mnoge je ikone poklonila hramovima širom Srbije, a jedna se nalazi u Hramu Svetog Save.

(S.T.)