Srbija će ostati bez majstora, mladi sve manje uče zanate: Za smer obućara prijavio se samo jedan učenik

Foto: Freepik

Dok mnogi građani vape za majstorima i čekaju mesecima da završe najobičnije radove u kući, zbog male zainteresovanosti ukidaju se odeljenja u kojima bi trebalo da se obrazuju novi zidari, tesari i armirači.

Samo za vreme ovog snimanja u radnju je ušlo bar pet mušterija, ali Bojan Bojkov sve mora da radi sam.

Preporučujemo

Posla ima, ali mladi danas ne žele da budu obućari.

- Već neko vreme pokušavamo da nađemo nekog ko bi mogao da radi u obućarskoj radnji, ali trebao bi nam neko ko bi zaista odlučio da se bavi ovim poslom i da se posveti ovom poslu. Što znači da treba da odvoji dobar deo svog vremena za posao, čak i ne mora da ima neko iskustvo, bilo bi divno kad bi bio neki mlad momak koji bi hteo da nauči zanat i da ostane ovde - kaže obućar Bojan Bojkov za RTS.

Za smer obućara ove godine prijavio se samo jedan učenik, kažu u Forumu srednjih stručnih škola. Izvesno je da će morati na drugi smer, jer je za formiranje odeljenja neophodno minimmalno 16 učenika.

Koliko će biti ukupno ugašeno smerova zanatskih profila u srednjim stručnim školama u Beogradu, još se ne zna. U Ministarstvu prosvete kažu da još nema preciznih podataka jer upis nije završen. Ono što se zna, jeste da je svake godine sve manje zainteresovanih učenika.

Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola kaže da su ove školske godine ukinuli bukvalno zidare, tesare i armirače, to se zanimanje zvalo izvođač osnovnih građevinskih radova, znači buhvalno je obuhvatao ta tri zanimanja i niko nije upisao.

- Nije mnogo ni pekara ni mesara, recimo u Obrenovcu jedan, dva učenika, u Hemijskoj šest učenika itd. - kaže Antić.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, zanatska zanimanja čije se obrazovni profili u školama gase, poslodavci najviše i traže.

Na primer, samo u Beogradu, traži se 425 tesara i 264 zidara. S druge strane, na evidenciji Filijale za grad Beograd, samo je 12 tesara i 23 zidara. To znači da posla ima, ali da nema ko da radi.

- Potražnja je je velika a na evidenciji je jako malo lica. To je tipičan primer gde je zapravo izražena deficitarnost, realna deficitarnost, potreba za građevinskim radnicima kojih u evidenciji nema - kaže Željka Zelenović Vuković iz NSZ Filijale za grad Beograd.

I po oglasima se traže moleri, električari, zavarivači, tesari... Iako su plate koje se nude daleko iznad prosečne u Srbiji, uslovi u inostranstvu su još bolji - pa mnogi školovani majstori odlaze.

S druge strane, ima radnika na gradilištima u Beogradu i iz daleke Kine ili, na primer, Pakistana. Ako se ovaj trend nastavi, možda ćemo u budućnosti morati da znamo više stranih jezika kako bismo angažovali majstora da nam okreči stan ili popravi veš-mašinu.

(Telegraf.rs)