Kad god se dogodi masakr, isto pitanje - koliko smo naoružani: Po istraživanjima smo u vrhu, zvanično na dnu

Foto: Shutterstock

Nakon masakra na Cetinju, u kojem je napadač ubio desetoro ljudi, crnogorski MUP saopštava da oružje poseduje 67.545 građana – odnosno da je svaki deveti stanovnik naoružan. Nezvanične procene od ranije ukazuju i na to da u Crnoj Gori na jedan legalno prijavljen komad dođe barem još jedan nelegalan. Na internetu se pojavilo istraživanje navodno najnaoružanijih država po glavi stanovnika. Pokazuje da treće mesto dele Crna Gora i Srbija, odmah iza SAD i Jemena. Zvanična statistika, ipak, kaže drugačije.

Istraživanje koje je uznemirilo i region i Srbiju, a koje našu zemlju svrstava u sam vrh najnaoružanijih zemalja sveta je, tvrde sagovornici RTS, netačno.

Preporučujemo

Prema podacima navedenim u tom istraživanju iz 2017. godine, Srbija ima 39,1 komad oružja po glavi stanovnika, što je, kažu, potpuno netačno. Obrazlažu i da institut koji je to objavio, između ostalog, nije jasno razgraničio broj legalnih od broja nelegalnih komada naoružanja.

- U Srbiji trenutno ima oko 900.000 komada legalnog naoružanja i ono se nalazi u posedu građana. Imamo registrovanih 580.000 legalnih vlasnika i onda kada to stavimo pod račun dođe ovako – mi imamo 12,6 odsto naoružanih Srba ili imamo sedam komada oružja na 100 stanovnika. Sa tim statistikama koje su legalne i javne i dostupne mi smo pretposlednji u regionu, iza nas je samo Severna Makedonija - navodi Zorica Subotić iz Nacionalne asocijacije za oružje Srbije, članica Upravnog odbora za RTS.

Srbija ima jasno uređen i javno dostupan registar vlasnika naoružanja, dok npr. Nemačka, podsećaju upućeni, nema tačan broj legalno naoružanih ljudi. Od 2015. Srbija pooštrava zakonske procedure za posedovanje i nabavku oružja. To je, kažu, uticalo i na smanjene za oko 300.000 komada, sa daljom tendencijom pada.

- Dosta su složene procedure, pre svega osoba koja želi da poseduje oružje ne sme biti krivično gonjena i kažnjevana, takođe mora imati zdravstveni lekarski pregled. Osoba koja želi da poseduje oružje, važno je da prođe bezbednosnu proveru od nadležnog organa unutrašnjeg poslova. Svakako i da ima odgovarajuće uslove za držanje tog oružja i mora da poseduje uverenje da je obučena za rukovanje vatrenim oružjem. Ono što je novi zakon doneo je što je dobro, a to je zdravstveni pregled, mora da se obnavlja na svakih pet godina ko želi da poseduje oružje - ističe prof. dr Vladimir Barović, ekspert za bezbednosna pitanja.

Stručnjaci upozoravaju da stroži zakoni i zabrana građanima da legalno poseduju oružje, može dovesti do povećanog broja nelegalnog naoružanja. Probleme svim zemljama pravi ulazak u trag nelegalnom naoružanju. Za njegov broj koristi se termin "mračna cifra".

- MUP je kroz poslednjih desetak godina izjavljivao da se tu radi o 60.000 komada oružja, pa onda došli do 120.000, pa posle toga je prestao da se izjašnjava šta oni procenjuju da je u pitanju kod nas cifra koja se odnosi na nelegalno oružje - dodaje Subotićeva.

Pitanje koliko građani poseduju ličnog oružja uvek je aktuelno posle tragičnih događaja. Nekoliko uzastopnih masovnih ubistava tu temu pokrenulo je i u SAD. Tako je Senat izglasao zakon o kontroli oružja – jedan od najznačajnijih o vatrenom oružju u poslednjih 30 godina.

Predviđa strože provere kupaca mlađih od 21 godine i finansiranje programa za poboljšanje mentalnog zdravlja i bezbednosti u školama u vrednosti od 15 milijardi dolara.

(Telegraf.rs)