Alkohol je i dalje najveći porok kod Srba: Čak se i u sedmoj deceniji javljaju na lečenje, kritično i kod dece

Foto: Shutterstock, Privatna arhiva

Svakodnevno na društvenim mrežama postavljaju se izazovi koji, u najmanju ruku, po mlade mogu biti smrtonosni. Alkohol, lekovi pa čak i narkotici, sve više su zastupljeni. Mladi i neiskusni, koji imaju veliku želju da budu "u trendu", ne razmišljajući o posledicama, podvrgavaju se visokorizičnim porocima.

Doktorka Svetlana Vučetić zaposlena u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti, otkriva kako da shvatite da je "vrag odneo šalu", ali i kako izgleda proces lečenja.

Preporučujemo

Pitali smo je koji su danas najčešći oblici zavisnosti - da li je to alkohol, droga ili kocka.

- U našoj zemlji postoji tradicija pijenja alkohola kojom se uokviruju svi porodični skupovi, svi važni ali i manje važni događaji, druženje i čak poslovni sastanci. Uz zvonko nazdravljanje i staklasti prizvuk se slavi naš dolazak na svet i ispraćamo one koje smo voleli iz tog istog sveta. Zato ne čudi da je konzumiranje alkohola, svakako, na prvom mestu ako bismo rangirali učestalost među bolestima zavisnosti. Prema podacima nacionalnog istraživanja o stilovima života stanovništva Srbije iz 2018. godine, 73,9 %, stanovnika Srbije (83% muškaraca i 65,8 % žena) je u proteklih godinu dana konzumiralo alkohol. Jedna petina stanovnika Srbije odnosno 16,1 % je doživelo jednu ili više štetnih posledica usled konzumiranja alkohola - kaže doktorka.

Po istom istraživanju 19,3% ispitanika je tokom proteklih 12 meseci koristilo anksiolitike, sedative ili hipnotike, daleko češće žene 26,5 % nego muškarci – 11,2%.

Printskrin: customs/gov.mt

- Što se ilegalnih psihoaktivnih supstanci tiče, neku od supstanci je tokom života koristilo 9,3% stanovnika naše zemlje, uzrasta od 18-64 godine, odnosno ovaj procenat beleži pomak sa sužavanjem uzorka i iznosi 12,5 % za starosnu grupu 18-34 godine - navodi doktorka.

Najčešće zastupljena susptanca je kanabis, oko 9 % ispitanika u Srbiji je imalo iskustva, mahom sa marihuanom.

- Rezultati ovog istraživanja pokazuju trend konzumiranja ilegalnih i legalnih supstanci, a trendovi ukazuju na porast konzumiranja kanabisa, alkohola i tableta za smirenje tokom pandemije COVID 19 infekcije - zaključuje naša sagovornica. 

Zato i ne čudi što mnogi roditelj strahuju da im dete ne postane zavisnik. I mnogi se pitaju kako to mogu da primete na vreme. 

- Iskreno, ako provode dovoljno vremena sa svojom decom, onda im neće promaći da su im deca postala tokom kraćeg vremenskog perioda, a bez valjanog razloga, naprosto drugačija. Da izostaju ili neredovno idu školu, na treninge ili druge van nastavne aktivnosti, da imaju bitno lošije ocene, da ne uče dovoljno ili deluju odsutno. Takođe, mogu zapaziti da troše više novca no što je to uobičajeno, da im nestaju skupe stvari koje su im kupljene, garderoba, patike, računari, mobilni telefoni, pod izgovorom da su pozajmljeni drugu ili drugarici. Da fizički mogu izgledati bleđeg tena, drugačijeg pogleda, ekstremno širokih ili pak uskih zenica, da nose duge rukave u julu ili da se žale da imaju prehladu po treći put ovog meseca koja naglo prestaje nakon jednog izlaska iz kuće.

Da imaju bezrazložne napade svadljivosti, besa ili nervoze, koje smenjuju periodi povlačenja u sobu, nezaintersovaniost, apatija. Da imaju promene u telesnoj težini. Da često napuštaju dom pod izgovorima da “idu samo na tren” i da se nakon kraćeg zadržavanja vraćaju u svoj dom sasvim u drugačijem raspoloženju i/ili izmenjenog ponašanja.

Svi ovi pokazatelji mogu ali naravno, ne moraju, upućivati na činjenicu da Vaše dete konzumira marihuanu, amfetamine ili opijate ali trebalo bi obratiti pažnju. Bilo bi dobro ako bi svaki roditelj trebalo da ima odgovor na pitanja gde moje dete i sa kim provodi vreme, na koji način to slobodno vreme ispunjava, koji sadržaji ga privlače i koliko vremena provofi na društvenim mrežama, internetu.

Foto: Shutterstock

Greška u odgajanju dece je normalna - upozorava Dr Vučetić

- Zapravo svrha roditeljstva jeste jedna vrsta aktivne uloge u životima dece, koja se ne oslanja samo na emotivni opseg, na pružanje krova nad glavom sa pratećim komforom, briga odrastanju, ishrani ili finansijska potpora, svrha roditeljstva je modeliranje ponašanja dece. Svako će hiljadu puta pogrešiti u odgajanju dece i to je normalno ali je opasno prepustiti vršanjacima ili nekim uticajnim grupama sa društvenih mreža ili iz okruženja da oni postanu lideri u očima naše dece. Pod uslovom da su ti lideri negativne ličnosti a ne recimo Stefan Milenković - zaključuje ona.

Roditelji, dalje savetuje, nikada ne bi trebalo da budu drugari svojoj deci. Zato jer roditelji tokom odrastanja moraju deci da u nizu životnih situacija postave granice.

Kako izgleda proces lečenja, pitali smo je.

- Jednostavno. Potrebna je dobra volja, dolazak pacijena u ustanovu i obično u pratnji saradnika koji je potreban ali ne i nužno neophodan da bi proces lečenja započeo. Dijagnostikuje se tip zavisnosti i potom pacijent uz njegovu saglasnost i nakon detaljnog upoznavanja sa protokolom lečenja se upućuje u neki od terapijskih programa. Sprovodi se, ukoliko je to potrebno, detoksikacija u vanbolnickim ili bolničkim uslovima. Potom sledi proces psiho-socijalne rehabilitacije koji podrazumeva uključivanje u grupnu ili individualnu terapiju.

Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti leči mahom pacijente starije maloletne ili punoletne građane, stoga se na lečenje pretežno javljaju osobe od 16 godina pa naviše, mada se u hitnoj službi dešava da se zbrinjavaju i mlađi pacijenti. Gornja starosna granica ne postoji , tako da se leče i pacijenti u šestoj i sedmoj deceniji života.

Razni izazovi na TikToku, kao i na ostalim društvenim mrežama, zastupaju dosta alkohola. Prema rečima doktorka, izazovi na društvenim mrežama su pomodarstvo koje je ipak za nijansu opasnije od nekih drugih pomodnih trendova.

- Iz prakse mi kliničari se vise srećemo sa zavisnicima koji su u svet konzumiranja supstanci ušli zbog direktnog uticaja vršnjaka, a ne medija, muzike ili nekog trenda. Postoji neka vrsta uniformnog, globalnog i konzumentskog odnosa prema ilegalnim supstancama među jednim, daleko manjim, delom omladine, koja na neki način normalizuje konzumiranje supstanci.

Foto: Shutterstock

Jedan od pacijenta koje smo lečili pokušavajući da mi predoči koliko je on ozbiljan i “težak” zavisnik, mi je objašnjavao kako je konzumirao mescalin. Radi se inače o produktu kaktusa pejote koji se uzgajao još u doba Maja. Na moje pitanje kakvo je iskustvo sa tom supstancom bilo on je opisao potpuno suprotan efekat: umesto vrlo živopisnih vizuelnih halucinacija koje ova supstanca izaziva, njemu je bilo sve ravno, mirno i spokojno.

Licno zaintrigirana pitala sam ga da mi opiše izgled supstance rekao mi je da je kupio u jednom Indijan šopu. Kratko rečeno, izvesni mangupi su mu dali da udiše i konzumira putem pušenja ambijentalne štapiće sa mirisom orijentalnih biljaka. Ništa od proslavljenog narkotika sa Anda - prepričava doktorka.

Koje su najčešće zavisnosti?

- Zavisnost od alkohola, kanabisa, opijata ili više suspstanci tzv. Politoksikomanija, najčešće sedativi udruženi sa konzumiranjem alkohola ili opioida ili amfetamini sa alkoholom, kokain i alkohol i slično.

Savet za mlade, kako da sami shvate da su u problemu?

Volim da citiram one koji su i sami bili u tom problemu:

"Ako Vam je život toliko dosadan da morate da konzumirate alkohol ili droge da bi vam bilo lepo, promenite život", Rekao je Kurt Kobejn.

(Telegraf.rs)