Komarci se povlače. U Srbiji uočen i azijski tigrasti, prenosi dve groznice: Otkrivamo da li su zaraženi njima

Foto: Tanjug/AP

Konačno možemo da odahnemo zbog krvopija, ali je oprez i dalje potreban! Kako za Telegraf.rs kažu u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju aktivnost komaraca se smanjuje, a zbog zahlađenja, ženke povlačiće se u objekte i mesta gde će prezimeti. 

- Pre ovog zahlađenja brojnost komaraca bila je niska, s obzirom da su kraći dani i hladnija jutra, aktivnost komaraca se smanjuje tako da u klopkama ima vrlo malo komaraca. S obzirom na predstojeće zahlađenje ženke komaraca krenuće da se povlače u objekte i mesta gde će prezimeti - kažu za Telegraf.rs u Zavodu.

Preporučujemo

Ženke komaraca da podsetimo, hrane se krvlju, i upravo su one te koje prenose virus Zapadnog Nila, pa bi s obzirom na sve to, trebalo biti oprezan, jer se upravo one, kako je počelo zahlađenje, viđaju u kućama.

Osim virusa Zapadnog Nila komarci mogu da budu uzročnici odnosno prenosioci i drugih obolenja kao što su denga i žuta groznica, Čikungunja groznica, malarija.

-  Prethodnih, a i tokom ove godine nisu registrovani slučajevi drugih virusnih obolenja osim groznice Zapadnog Nila - navode u Zavodu za biocide za naš portal i dodaju:

-  Afrički komarci, koji prenose žutu groznicu za sada nisu registrovani na teritoriji Srbije, koji zbog nepovoljnih uslova ne može da opstane.

Za razliku od njega, kod nas je uočen i azijski tigrasti komarac:

- Ono što se može reći je da se na više lokacija poslednjih godina pojavljuje azijski tigrasti komarac koji potencionalno može biti uzročnik groznice denge i čikungunje, ali se do sada nisu registrovali ovi virusi u Srbiji. 

Groznica Zapadnog Nila dо sada je rеgistrоvаnа kod 169 osobe u toku ove sezone, a gotovo da ne postoji okrug u kojem nema zaraženih ljudi, najviše zaraženih je u Beogradu. Ovaj virus koji prenose komarci u ovoj sezoni je odneo 8 života.

Zapadni Nil, inače, na ljude prenosi naš domaći, kuleks pipiens komarac. Pretprošle, 2020. godine prvi put posle 8 godina nije zabeležen nijedan slučaj ove groznice kod ljudi u Srbiji, iako su zaraženi komarci bili prisutni u 11 gradova, i iako je ova groznica u Evropi potvrđena kod 308 osoba. To se međutim, nije desilo prošle, 2021. kada je bilo zaraženih građana.

Ova infekcija je zvanično prvi put registrovana kod građana u Srbiji krajem jula 2012. godine. Od 2012. do 2019. godine u našoj zemlji registrovano je ukupno 1.016 slučajeva zaraze i 98 smrtnih ishoda, zvanični su podaci Instituta "Batut".

Radi se o virusnom oboljenju koje se prenosi ubodom zaraženog komaraca. Većina inficiranih osoba, 80 odsto, nema nikakve simptome i znake bolesti. Kod manjeg procenta zaraženih osoba, oko 20 odsto, simptomi podsećaju na grip, sa naglom pojavom povišene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, umorom, blagim prolaznim osipom i limfadenopatijom (uvećanje limfnih čvorova).

Kod pojedinih osoba, dolazi do nastanka aseptičnog meningitisa ili encefalitisa, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti, koji zahteva hospitalizaciju. Kod njih se javlja glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza. Nakon preležane infekcije često dolazi do razvoja dugotrajnih posledica, kao što su umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija.

Smrtnost je veća kod starijih osoba, naročito kod osoba iznad 75 godina života.

Na sreću, zapadnonilski virus ne prenosi se kontaktom među ljudima, ali može putem transfuzije krvi, transplantacijom organa, transplacentarno sa majke na dete i dojenjem. Osoba se može zaraziti samo ako je ujeo zaraženi komarac, a simptomi bolesti se javljaju za tri do 14 dana posle uboda.

Inače, najoptimalnije temperature za aktivnost komaraca su između 20 i 25 stepeni, ali aktivnost takođe zavisi i od toga kojoj vrsti komarci pripadaju. Ženke običnog komarca hraneći se krvlju zaraženih ptica, unesu virus u svoje telo. U telu komarca virus se umnožava i kada ženka komarca ubode čoveka može mu preneti virus. Da li će se neko zaraziti virusom ili ne zavisi od niza faktora.

Preporuke Instituta "Batut" za zaštitu od komaraca

- koristite repelente na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom

- nosite odeću dugih rukava i nogavica, svetle boje. Najbolje je da bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.

- izbegavajte boravak na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru

- koristite zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta

- ako je moguće, boravite u klimatizovanim prostorima, broj insekata u takvim uslovima značajno je smanjen

- izbegavajte područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare

- najmanje jednom nedeljno ispraznite vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki

- uklonite odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu

(Telegraf.rs)