• 0

Svaki treći Srbin je gojazan, ali ima nešto još strašnije: Đerlek poslao važno upozorenje

Jedna kategorija stanovništva je naročito ugrožena

  • 0
Dete, deca, gojaznost

Foto: Shutterstock

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Ðerlek izjavio je danas da je oko 30 odšto stanovništva Srbije gojazno, ali da je ono što posebno zabrinjava sve veći procenat gojazne dece.

Na konferenciji "Epidemija gojaznosti u postkovid eri", koju su organizovali Centar za gojaznost Struktura i European Communication Center u hotelu "Crowne Plaza", Ðerlek je istakao da posebno zabrinjava da će se taj broj u narednih 10 godina udvostručiti, dok će planeta 2030. imati oko 1,2 millijarde gojaznih ljudi.

- Posebno nas zabrinjava da su nam deca, zbog loših navika, loše hrane i male fizičke aktivnosti u velikom problemu i da 80 odsto te dece zadrži gojaznost u starijem dobu što može da bude vrlo opasno, s obzirom da vrlo rano dobijaju dijabetis od gojaznosti, a kasnije i vaskularne i cerebrovaskularne probleme koje su vodeće po smrtnosti - upozorava Ðerlek.

On navodi da su osnovni uzroci gojaznosti loše navike u ishrani i smanjeno kretanje, a da smo tokom pademije kovida videli da gojazne osobe imaju mnogo komorbiditeta, i da je gojaznost, sem toga, ozbiljan faktor rizika i kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti, cerebrovaskularne i dijabetis.

Ðerlek ističe da to nije samo zdravstveni problem, već opšte društveni problem koji se mora rešavati sistemski.

- Imamo loše navike u ishrani i manjak fizičke aktivnosti, i te dve stvari drastično utiču na povećanje broja gojaznih. Kovid nas upozorava da se prema toj bolesti moramo ophoditi još agresivnije kako bi smanjili progresiju za početak, a zatim i zaustavili - poručuje Ðerlek.

On kaže da je jedan od načina borbe protiv gojaznosti kontrolisana ishrana, ali naša deca nemaju naviku da je se pridržavaju.

- Prvo što treba da naučimo našu decu jeste da jedu više voća i povrća i da se okanu restorana brze hrane i povećaju fizičku aktivnost, pošto su telefoni, računari i druge savremene tehnologije uticale da deca sve više vremena provode u zatvorenom. Imamo sve veći broj dece koji imaju srčane probleme - kaže državni sekretar.

On je rekao da se nada da će uskoro biti napravljena ozbiljna strategija za borbu protiv gojaznosti koja će biti u najvećoj meri posvećena kontrolisanoj ishrani i povećanoj fizičkoj aktivnosti.

Ðerlek upozorava da nisu svi gojazni zbog loših navika u ishrani i smanjenog kretanja, te da 40 odsto gojaznih su to iz genetskih razloga, hormonskog dizbalansa ili drugih problema i da takve ljude moramo podržavati, a da je stigma prema gojaznima jedna od najvećih.

- Ta stigma je tako daleko otišla da se smatra da je trenutno na trećem mestu posle rasizma i seksizma - upozorava Ðerlek.

Pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Milan Pašić izjavio je da njegovo ministarstvo zainteresovano za intersektorski pristup gojaznosti, koji je prema njegovim rečima, jedini ispravan.

Kako je rekao, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kroz sveobuhvatne reforme obrazovanja, ubuhvatilo je zdrave stilove života kao jedan od opštih ciljeva.

- Pokušavamo da učenicima, prvenstveno onim najmlađima predškolskog uzrasta, zatim i osnovcima i srednjoškolcima ponudimo različite sadržaje koje se tiču zdravog stila života. Tu pre svega mislim na fizičku aktivnost i eduikaciju o pravilnoj ishrani i sve ono što je neophodno da učenici kasnije kada postanu odrasli to implementiraju da bi bili zdravi - istakao je Pašić.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima