Milojko je čudo medicine: Srce mu s leve prešlo na desnu stranu, davali mu 3 meseca života, nije se predao

Foto: RINA

Da smrti nema bez sudnjega dana najbolje dokazuje vitalni Zlatiborac za kog kažu da ima devet života. Milojko Jezdimirović sada gazi desetu deceniju života, živi u selu Semegnjevo i sam obrađuje baštu i čuva ovce i kokoške. Međutim, još pre nekoliko decenija život mu je zadao prvi težak test, a on je jedan od milion koji je to preživeo.

- Dok smo izvodili radove na izgradnji podzemne vojne fabrike u Užicu, udario me je damper i potpuno razneo levu stranu tela. Srce mi je tada sa leve, prešlo na desnu stranu. Kad su me lekari primili u bolnicu nisu verovali šta vide svojim očima. Kasnije su mi pričali da su samo pokušavali da me tad spasu, ali su mislili da neću dugo poživeti. Međutim, ja sam se nakon tri meseca potpuno oporavio i otišao kući, zdrav i prav - priča za RINU Milojko sa Zlatibora.

Preporučujemo

Iako su mu savetovali da zbog nezgode koja ga je zadesila bude oprezan i umeren u obavljanju fizičkih poslova, ovaj Zlatiborac za to nije mario. Radio je sve i zapinjao tamo gde bi oni koji nisu imali takvu nesreću izbegavali da zađu.

- Bio sam vojnik, završio smučarski, diverzantski i padobranski kurs. Za mene odustajanje nikad nije bilo opcija. Radio sam sve i to me upravo i spasilo, Mišljenja sam da čovek što više kuka i što se više čuva, sve mu je gore. Najbolje je suočiti se oči u oči sa neprijateljem i pobediti ga", dodaje ovaj vitalni starac.

Kad je već prevalio pola veka života, stisli su ga i drugi zdravstveni probelemi. Operisao je žuč i creva, a još pre trideset godina doktori su ga ponovo bili otpisali, ali on se nije dao.

- Nikada nisam kukao, samo taj jedan put u užičkoj bolnici kada nisu hteli da me operišu, a ja sam umirao od bolova. Kažu mi, ne možemo da te operišemo jer ne znamo da li ćeš preživeti, ja sam rekao operišite na moju odgovornost. I evo me i danas među živima - iskren je Milojko.

Nakon što je zbog pojedena tri prsakana paradajza završio u bolnici, odlučio je da na imanju u selu Semegnjevo posadi svoju baštu i da jede domaću hranu.

- Moj paradajz mogu da jedem a da ga i ne perem, od kako sam završio na infuziji zbog onih prskanih više nikad nisam probao kupovni. Imam i plastenik, nekoliko ovaca i kokošaka, posadio sam i krompir koji sam sam povadio. Baba mi je umrla, a decu iako su uvek tu ako mi nešto treba, ne želim da opterećujem da mi pomažu kad već mogu sve sam. Koronu sam jedva pretekao, ali ni tada nisam hteo u bolnicu, sam se izlečio - rekao je ovaj deda sa devet života i za kraj podelio sa nama tajnu svog dugog života.

- Puno se kretati, umereno ratkati i pazite šta jedete. Ne sikirajte se zbog sitnica - poručuje otporni starina sa Zlatibora.

(Telegraf.rs)