• 2

Stefan 9 godina "živi na baterije": Njegov sin prvak stalno pita kad će skinuti torbicu, kad će videti more

, Telegraf

Godine 2015. Stefan je bio prvi na listi za transplantaciju, sada nije na listi uopšte

  • 2
Stefan Đorđević, Transplatacija, Još si mi trag

Foto: Nikola Anđić

Stefan Đorđević iz sela Bošnjaci kod Leskovca već devet godina "živi na baterije". Preko ramena nosi torbicu u kojoj je njegov život. Kao u šaci. Kada se torbica rašnira, unutra je pumpa koja održava njegovo oslabljeno srce.

Sve je počelo kada je imao 21 godinu. Krenuo je na ispit, zakašljao se i ispljunuo ugrušak krvi. Uplašio se tuberkuloze, otišao na pregled i tu je ustanovljeno da boluje od kardiomiopatije. Njegovo srce bilo je, kaže, ogromno.

- Navodno zbog koksaki virusa - kaže u razgovoru za Telegraf dodajući da je virus pronađen u tragovima, ali da drugog objašnjenja nema.

Bolest, dodaje, nije nasledna niti je ikada ranije osetio srčane tegobe. Nije osetio čak ni simptome virusa koji mu je toliko uticao na život.

Tri godine kasnije dobio je pumpu, čija je uloga bila da premosti vreme do transplantacije. Ni u kom času nije ni pomišljao da će proći devet godina, a da će je i dalje nostiti.

Bio je prvi na listi za transplantaciju, sada nije na listi uopšte.

- Ja sam 2015. bio prvi na listi za transplantaciju, kao hitan slučaj. Tu se desila neka tromboza pumpe. Bio sam tretiran heparinom da bi se to razbilo i usled toga razvio sam alergiju na lek koji se daje u toku svake operacije. Bez njega je operacija nemoguća, služi za razređivanje krvi. Pošto naši doktori nemaju iskustva sa primenom zamene tog leka, a zamena postoji, konzilijum je odlučio da moram u inostranstvo - kaže dodajući da trenutno nije na listi ni ovde ni u Hrvatskoj, gde bi transplantacija trebalo da bude obavljena: - Prvo treba da nađem kliniku. Zapravo, naše ministarstvo da stupi u kontakt sa nekom od klinika. Poslednji put mi je rečeno da je to u postupku.

Od toga je proteklo, navodi, više od godinu dana.

Sa pumpom kroz život, kao da je torbica

Od momenta kada je počeo da živi sa pumpom završio je fakultet, oženio se, dobio sina. Uprkos osvedočenoj nadljudskoj snazi, rastužuju ga neka uskraćena zadovoljstva.

- Sin je pošao u prvi razred, svaki dan me pita: 'Tata, kad ćeš ti da skineš torbicu? Kad ćemo na more?' To je ljudima normalno. Ja ne smem ni na bazen. U torbici je srčana pumpa, ne sme da dođe u dodir sa vodom nikako.

Objašnjava i da za potrebe održavanja lične higijene ima specijalnu nepromočivu torbu.

- Ne bih mogao sa njom u more. Čuo sam da je jedan pacijent to uradio. Morao je da zameni deo pumpe koji košta oko 25.000 evra - kaže dodajući da je non-stop nosi.

Dešavaju mu se i problemi koji suštinski nemaju veze sa bolešću. Opstanak mu zavisi od aparata, a u selu u kom živi dva, tri puta mesečno nestaje struja.

- Na po devet, deset sati. Brine me to. Onda sednem u auto, pa moram za Leskovac, za Niš... - pobraja komplikacije koje mu narušavaju kvalitet života.

Mora da misli i o vremenu, jer bi ga i nevreme moglo koštati.

- Grmljavina, nevreme... Moram uvek da pazim na aparat. Ako nisam kod kuće, trčim natrag da ih isključujem da se slučajno ne pokvare. Moram da vodim svakodnevnu brigu o baterijama. Jutros sam ustao u pet da bih stigao ovde na vreme. Ja sam već negde oko dva morao da ih menjam, pošto imam dva para baterija. Dok odem do kuće, biće mi potreban i onaj drugi par. Stalno moram da budem na oprezu - objašnjava na koji način je organizovao dolazak u Beograd na konferenciju povodom pokretanja kampanje "Još si mi trag".

Govori i da je do momenta transplantacije kojoj se nada "na samofinansiranju". Mesečni troškovi održavanja pumpe su oko 200 evra.

Video: Dragiša otišao u Istanbul, ujutru ga čeka pregled za novi bubreg

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Zorana

    8. oktobar 2022 | 11:39

    Zivot malog,obicnog,nepoznatog coveka sa torbicom na ledjima. Bio je prvi na listi,a sada....ni na vidiku. Jos tuznije,sto takvih bezimenih ljudi ima mnogo.Oni cekaju,cekaju i trpe,bol,patnju,zivot bez zivota. Cekaju bolnice koje ce se graditi za te nepoznate gradjane iza kojih nema nikoga i lekare koji ce ih leciti bez liste,bez cekanja,pa polozili su Hipokratovu zakletvu.

    29
    0

    Podelite komentar

  • Sandra

    17. novembar 2022 | 20:31

    Drž' se čoveče! Želim ti novo srce što pre!

    0
    0

    Podelite komentar

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima