Zašto je ovog leta stala lađa vlasinskog kapetana: Tužna Zoranova priča

Foto: Ivan Strahinić

Iz godine u godinu na Vlasinskom jezeru sve je manja ponuda turističkih sadržaja što utiče i na broj onih koji ovde dolaze. Ovoga leta bilo je najmanje turista, ocenjuje za Danas Vranjanac Zoran Stanojević, koji već deceniju i po svojim brdodićem „Posejdon“ vozi turiste u obilazak jezera.

- Paradoksalno zvuči, ali je istina da je ovde rekordni broj turista bio 2020. godine u vreme pandemije korone. Sve živo sjatilo se ovde kako bi izbegli karantin. Toga leta bilo je gostiju iz cele Srbije. Razumljivo je. Ovde je potpuno očuvana priroda, koja organizmu daje mogućnost da se za za kratko vreme brzo oporavi - objašnjava je Stanojević.

Preporučujemo

On već 15 godina inače skromnu turističku ponudu upotpunjava svojim pedalinama i malim brodićem koji je simbolično kršten imenom grčkog mitskog boga mora Posejdona.

- Od kada je zatvoren Hotel Vlasina koji je očigledno doživeo neuspelu privatizaciju od strane arapskih investitora, smanjuje se ionako skromna turistička ponuda. Turistima gotovo da nema šta da se ponudi. Otuda ovoga leta bila je rekordno slaba poseta - kaže sagovornik.

Tokom jeseni jedan privatni hotel otvoren je za turiste samo u dane vuikenda jer jednostavno gostiju nema.

Zatvoreni su i kiosci brze hrane. Otvorena je samo jedan prodavnica u kojoj se snadbevaju lokalni stanovnici koji žive na ovom području oko jezera.

Pod „katancem“ je i nekada prestižno odmaralište, i restoran Vlasinskih hidroelektrana.

Turistima je na raspolaganju drugi hotel koji se nalazi malo udaljenije od samog jezera i u njemu tokom zime borave mahom turisti iz Bugarske.

- Nama koji pokušavamo da obezbedimo gostima neku turističku ponudu i prilog ne idu ni dažbine koje moramo sezonski da izmirujemo. Tako ja za pedaline treba po sezoni da izdvojim 100.000 dinara i još 10.000 dinara za brodić. Kada je malo turista, onda je ćar pojeo vajdu. A tako je bilo baš ove godine - vajka se Zoran.

Turističke ture Posejdonom po Vlasinskom jezeru pružaju priliku gostima da se upoznaju sa plutajućim tresetnim ostrvima ekološkim fenomenom Evrope, ali da obiđu i lokaciju gde je snima film „Neke ptice nikad ne polete“ o devojčici koja boluje od leukemije, a deda je leči u prirodi na čistom planinskom vazduhu.

- Sada čekamo narednu sezonu, ali još jednom da istaknem bez poboljšanja ponude za smeštaj i boravak, džabe će biti naši pojedinačni poduhvati, ali to je već posao za ljude koji treba da razmišljaju o strateškom pozicioniranju Vlasine kao predela izuzetnih odlika na turističkoj mapi Srbije. A to nije nimalo jeftin posao - kazao je Stanojević.

Vlasinsko jezero, koje je dugačko deset kilometara, a široko na nekim mestima oko tri kilometra najveća je veštačka akumulacija u Srbiji.

S obzirom na to da se nalazi na nadmorskoj visini od preko 1.200 metara, najviše je jezero ove vrste na Balkanu.

Iz njegove akumulacije vodu koriste četiri hidroelektrane iz sistema Vlasina HE za proizvodnju električne energije.

(Telegraf.rs)