• 3
 ≫ 

Šta je ključ uspeha sistema Amber alert, koji Srbija još nema: Trebalo bi da se oglašava u najmanje 3 slučaja

, Telegraf
 ≫ 

Da bi se Amber alert oglasio, postoje tačni kriterijumi koji su veoma važni jer se on ne oglašava u svim slučajevima. On se aktivira samo u tri odsto slučajeva nestale dece

  • 3
Igor Jurić nalepnica amber alert

Foto> Igor Jurić

Sedma Međunarodna konferencija o bezbednosti dece "Bezbednost i odgovornost 2022" održana je danas, a jedna od velikih tema svakako je Amber alert, koji još nije uveden u Srbiji, a veoma je značajan u slučajevima otmice dece u kojima postoji veliki rizik po život deteta.

Napomenuto je koliko je bitno uvođenje Amber alerta, kao i koji su to primeri dobre prakse u evropskim zemljama koji mogu da nam prikažu kako bi sistem mogao da funkcioniše u Srbiji.

Zoe Kolpert iz Internacionalnog centra za nestalu i zlostavljanu decu objasnila je da su potrebni protokoli i procedure koji bi odredili u kojim slučajevima je potrebno da se aktivira Amber alert i da je uzbunu javnosti potrebno pokrenuti što pre.

- Studije pokazuju da u 75 odsto slučajeva dete bude mrtvo u roku od tri sata od momenta otmice, dok u 83 osto slučajeva bude mrtvo u 24 sata. Od shvatanja da je dete nestalo do prijave nestanka često prođe oko dva sata. Nacionalni odgovor pomaže da istraga počne u roku od nekoliko sekundi nakon prijave nestanka. Bitno je da ustanovimo procenu rizika i da koristimo sve resurse koje imamo. Roditelji, staratelji, učitelji treba da znaju šta treba da rade kada vide da je dete nestalo - objasnila je.

Da bi se Amber alert oglasio, postoje tačni kriterijumi koji su veoma važni jer se on ne oglašava u svim slučajevima. On se aktivira samo u tri odsto slučajeva nestale dece.

- Zbog toga su kriterijumi jako bitni. Korišćenje Amber alerta mora da bude dobra odluka, a svaka zemlja ima svoje kriterijume. Jedan od kriterijuma je da je u pitanju maloletna osoba, zatim da je u pitanju otmica i da je dete u opasnosti od zadobijanja povreda ili smrti. Amber alert se retko koristi i to je ključ. On se koristi samo u malom broju slučajeva, da se zna da radi. Kada ljudi čuju Amber alert, oni znaju da je situacija veoma hitna i treba da podrže institucije u njihovom radu - dodala je Kolpert.

Grčka, Rumunija i Poljska primer dobre prakse

Tri zemlje Evrope, kako objašnjava, predstavljaju primer dobre prakse kada je u pitanju Amber alert - Grčka, Rumunija i Poljska.

- Grčka je uvela Amber alert 2007. godine, a ono što je neobično je da ga je aktivirala nevladina organizacija. Međutim, kada oni pritisnu dugme, policija mora da bude uključena. U Grčkoj Amber alert radi veoma dobro, jer institucije, civilni i privatni sektor, mediji i društvene mreže jako dobro sarađuju. U Poljskoj ga aktivira centar za nestale osobe, ali oni takođe sarađuju sa ostalim odeljenjima policije. Za Amber alert se mnogo koristi televizija, radio, imejl, društvene mreže i bilbordi. U Rumuniji Amber alert aktivira odeljenje za hitne situacije koje je, između ostalog, zaduženo za terorizam i ekstremno vreme. Šalju SMS poruke, objavljuju obaveštenja na društvenim mrežama, radiju, bilbordima. Te tri zemlje pokazuju šta može da se uradi i kako bi Amber alert mogao da funkcioniše u Srbiji - objasnila je.

Olgica Čekić iz Centra za nestalu i zlostavljanju decu istakla je da je centar jugoistočne Evrope za nestalu decu prve sastanke u Srbiji imao još 2010. i 2011. godine sa predstavnicima nagležnih organa vlasti, MUP, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva pravde na temu unapređenja borbe protiv tog fenomena i uspostavljanja nacionalnog centra, ali i sastanke sa određenim nevladinim organizacijama.

- Saradnja je dobro počela. Počeli smo sa idejom implementacije jedinstvenog evropskog broja za nestalu decu koji je zahvaljujući toj saradnji inaugurisan u Srbiji kao prvoj zemlji na Balkanu i koji je danas operativan. On, nažalost, nije toliko vidljiv i prepoznat u narodu. Broj za prijavu nestale dece koji je operativan od strane nevladinih organizacija je korisno sredstvo kod prijave nestanka i treba da bude samo jedna od karika u lancu za uspešnu potragu. Broj nije nikakvo odvojeno sredstvo koje je u nadležnosti nevladinih organizacija, već je broj koji, pre svega, ukoliko je prvi obavešten, obaveštava policiju i pruža logističku i drugu podršku u potrazi, kao i psihosocijalnu podršku porodici - objasnila je Čekić.

Problematika je došla u fokus javnosti kada je 2014. godine došlo do slučaja Tijane Jurić, zbog čega je osnovana fondacija, koja je kasnije izrasla u Centar za nestalu i zlostavljanu decu.

- Posvećenost Igora Jurića i centra da pomognu da se stvore bolji uslovi u borbi ne samo protiv nestanka i seksualnog zlostavljanja dece, već i drugih stvari koja se bave zaštitom dečjih prava, je fascinantna. Fondacija je pre nekoliko godina počela aktivno da radi na postavljanju Amber alert sistema. Održan je niz sastanaka. Ni u jednom trenutku nije bilo nikakvih prepreka, niti neodobravanja ideje da se takav sistem uspostavi. Međutim, ono što je važno je da se nisu svi akteri koji bi trebalo da učestvuju u uvođenju sistema i njegovom operativnom delovanju našli za istim stolom - dodala je.

Kako ističe, kada se kaže Amber alert, ljudi automatski znaju o čemu se radi i zato to jeste dobar naziv. Nije bitno samo ime Amber alert. Svaka država određuje koji bi naziv bio najprikladniji u pogledu pravilnog i pravovremenog obaveštenja javnosti.

- Ja bih predložila da svaki put kada govorimo o Amber alertu kažemo da je to sistem, model, mehanizam za rano uzbunjivanje i obaveštavanje javnosti u specifičnim slučajevima nestale dece. Amber alert nećemo pokretati u svakom slučaju nestanka dece. To je važno kada imamo u vidu činjenicu da je 70 odsto nestanaka spadalo u bežanje od kuće ili institucija. Svaka zemlja će da odredi koji su kriterijumi po kojima treba obavestiti širu javnost o nestanku. U slučajevima nestanka dece vreme je krucijalni faktor, krucijalni prijatelj ili neprijatelj u ishodu slučaja - istakla je Čekić.

Maloletna osoba - uobičajen kriterijum 

Uobičajeni kriterijumi su da je osoba maloletna, da postoji dovoljno dostupnih informacija koje bi mogle da se plasiraju u javnost - izgled i okolnosti nestanka, da su policija i tužilaštvo potvrdili ili da imaju osnovanu sumnju da je u pitanju otmica, da je procenjeno da je oteto dete u neposrednoj opasnosti od nanošenja povreda ili životnoj opasnosti. Bitno je da je procenjeno od strane organa koji vodi istragu da pokretanje uzbune neće ugroziti život deteta.

- Prisustvovala sam pokretanju Amber alerta u Grčkoj. On je operativan od strane NVO jer je taj sistem ranog alarmiranja javnosti pre svega u nadležnosti državnih organa, to ni u kom slučaju ne vodi civilni sektor. U Grčkoj je vrlo specifična situacija, tamo NVO pritiska alarm, ali po odobrenju grčke policije. Fascinantna je činjenica da je na inicijativu NVO uspostavljeno partnerstvo među svim učesnicima koji se operativno angažuju u vremenu u kom Amber alert traje. To su državni organi, privatni sektor - imaju više od 150 partnera - dodala je.

Ulaže se jako veliki napor da svi budu koordinisani na taj način da se pravovremeno sistem pokrene tako da sve besprekorno funkcioniše do momenta kada se on povlači. Amber alert nikada ne traje dugo. Samo trajanje mehanizma, odnosno obaveštavanje javnosti - slanje SMS poruka, prekidanje radio i telvizijskih emisija, Fejsbuk, znaci na auto-putevima - ne sme da traje dugo jer je procenjeno i logično da javnost, ukoliko je bombardovana određenim sadržajem u dugom periodu, senzibilitet je u drastičnom padu, manje reaguje.

- U tom kontekstu, u nekim zemljama, na primer Francuskoj, Amber alert traje četiri sata, u Grčkoj 48 sati, a u većini zemalja 24 sata. Ogromnu podršku pruža jedinstveni broj za nestalu decu. Više je nego važno da se svi akteri na nacionalnom nivou okupe, uključe i zajednički stanu iza toga da se pokrene implementacija. Ako se Amber alert pokrene jednom u 10 godina, a dete bude spaseno, to je sasvim dovoljno. Nećemo se fokusirati na činjenicu da deca beže od kuće, za svako dete za koje je procenjen visok stepen rizika Amber alert je više nego potreban - zaključila je Čekić.

Video: Da li biste pristali da vas ovaj zvuk probudi u 3 ujutru kada je dete u Srbiji nestalo?

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Milica

    20. januar 2023 | 06:50

    u srbiji nema klasicnih otmica dece jos uvek, amber alert je nepotreban sto se toga tice, ali moze biti kontraproduktivan ,smanjuje sansu za prezivljavanje zrtve" jer se otmicar uspanici itd

    0
    0

    Podelite komentar

  • Mio Ns

    20. januar 2023 | 06:49

    Evo razumno i logicko razmisljanje da ne treba uvoditi i "amber alert" u Srbiji kad 1.) IMAMO POLICIJU koja je vrlo efikasna kad neko dete ili maloletnik nestane i brzo se SVI oni nadju i 2.) kad je Srbija MALA ZEMLJA i po povrsini i po broju stanovnika ,pogotovo kad se uporedi sa naprimer Kanadom (koja je druga po povrsini u svetu, iza Rusije koja je prva po povrsini) i SAD koja je velika zemlja takodje i 3) nestanci dece i maloletnika u Srbiji su nesto sto se retko dogadja i SVI se nadju brzo a 4.) klasicnih otmica dece mislim i nema u Srbiji (i da se to desi policija bi vrlo, vrlo brzo pronasla dete i otmicara) itd ?!

    0
    0

    Podelite komentar

  • Petat

    14. oktobar 2022 | 00:57

    Za!

    0
    1

    Podelite komentar

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Ne želim da budem informisan
Ok