Srbiji je potrebna reforma primarne zdravstvene zaštite: Postoji rešenje i za palijativu

Foto:Telegraf.rs

Svaki odličan zdravstveni sistem podrazumeva pre svega odlično organizovanu primarnu zdravstvenu zaštitu, zaključak je jučerašnjeg panela "Zdravstvo - briga za čoveka ili profit", u okviru drugog dana Prvog međunarodnog omladinskog samita "Otvoreni svet".

- Koliko se sećam, u jednoj godini je bilo šest puta više specijalista u odnosu na lekare opšte prakse, potpuno nepotrebno, ali organizacija je takva u domu zdravlja da mojim kolegama ne dozvoljava i onemogućava da se posvete pacijentu koliko je potrebno. Želim da apelujem i na najbolje studente da ne beže od opšte medicine, odlično je što je Medicinski fakultet prepoznao da mi osim velikih naučnika pravimo lekare opšte prakse i to je najvažnije - istakla je ministarka zdravlja Danica Grujičić.

Preporučujemo

Ona je naglasila da je potrebna apsolutna reforma primarne zdravstvene zaštite i da je neophodno vratiti porodičnog lekara.

- Moramo raditi, to je jedan mukotrpan proces koji mora krenuti sa projektnim zadacima i pilot projektima. Moramo vratiti porodičnog lekara. Mogu da kažem kako sam ga ja zamislila, jedna grupa od četvoro lekara, koja je u jednom kvartu, recimo na Novom Beogradu. Koja ima četiri lekara opšte prakse, dva pedijatra, stomatologa. Ta reforma mora da se napravi da bi mogli bez ikakvog problema da sprovedete skrining, da otkrijete na vreme bolest i da tačno ne gubite vreme zato što znate porodičnu anamnezu.

Preventiva i palijacija dve strane iste medalje

"Ako bismo medicinu posmatrali kao jedan sportski poligon, onda bismo znali da su margine tog poligona koji ga negde ograničavaju, ali i čine njegovu suštinu, preventiva i palijativa",  naglasila je pulmolog i bivša ministarka zdravlja u Crnoj Gori Jelena Borovinić Bojović.

Takođe, naglasila je da je decentralizacija zdravstvenog sistema jako važna, ističući da "niko ne sme da bude zaboravljen".

- Svi su jednako važni i svi moraju da imaju jednake uslove za zdravstvenu zaštitu - dodala je Bojovićeva.

Naime, za vreme njenog mandata, u Crnoj Gori je formiran Nacionalni savez za palijativu koji je dalje formirao timove u Domovima zdravlja.

- Moramo maksimalno da osnažimo preventivne preglede, da animiramo građane da se pregledaju - naglasila je bivša ministarka.

S druge strane, u Srbiji bi pitanje palijacije moglo da bude rešeno kroz bolnice koje su izgrađene za vreme pandemije koronavirusa.

- Mislim da se nama smeši sjajan način da rešimo palijativu, možda ne u svim delovima, ali kovid bolnice i sami vidite, se polako gase, ogroman deo bolnica je ostao prazan sa operacionim salama, angio salama, u bolnicama gde možete da uradite sve što je potrebno vašem pacijentu. Recimo Batajnica, Kruševac, Novi Sad, te bolnice za rekordno vreme mogu da se opreme i da to zaista bude ozbiljan početak palijacije - istakla je Grujičićeva.

- Nadam se da ćemo na taj način moći da zbrinemo veliki broj pacijenata, posebno u velikim gradovima, gde više nemate bolnice opšteg tipa i takođe ću se apsolutno truditi da kolege u primarnoj zdravstvenoj zaštiti dobiju veće plate - dodaje.

Ministarka je spomenula i inicijativu premijerke Ane Brnabić o digitalizaciji zdravstvenog sistema.

- Ko je šta operisao, ko je šta uradio, koliko je ko imao pregleda.. Svi znamo kako izgleda praksa, imate ljude koji ginu na poslu, imate ljude koji komforno prođu ceo svoj radni vek i to je nešto što moramo da menjamo, to upravo vi treba da radite.

Foto:Telegraf.rs

Ministarka je spomenula i da bi trebalo razgraničiti državnu i privatnu službu.

- Ja sam među nekim mojim kolegama nepopularna, jer se zalažem da onaj ko radi u državnoj službi, radi u državnoj službi, onaj ko radi u privatnoj službi, radi u privatnoj službi. Mislim da je to što je dozvoljeno da se radi u jednoj i u drugoj, da je to na neki način izvor korupcije, ne u svakom slučaju, ne kod svakog kolege, ali mislim da to treba raščlaniti i naći načina da reorganizacijom osiguranja zdravstvenog, da se jedan dobar deo, možda ne svi, koji rade u privatnoj praksi nekako uklope u sistem pod odgovarajućim uslovima, koje će naravno diktirati državni sistem i država.

Formiranje komisije o posledicama bombardovanja

Na pitanje koji faktori utiču na razvoj malignih oboljenja, ministarka Grujičić ističe da genetika čini svega pet do 10 odsto, dok je sve ostalo spoljašnja sredina.

- Nije problem samo zračenje, problem su nanočestice. 1999. i bombardovanjem naše zemlje osiromašenim uranijom i hemijski rat koji je vođen, zapravo dobrim delom doprinelo da poraste broj malignih bolesnika, ne samo u našoj zemlji, to je bila regionalna ekološka katastrofa - pojašnjava profesorka.

- Za šta se mi zalažemo, da se formira komisija koja će to ispitati, ne zato što ćemo mi sada nekoga da tužimo, ali možemo da insistiramo da ako negde još uvek postoji zagađenje, da se to očisti, da vama ostavimo zdravu životnu sredinu.

Takođe, ministarka je istakla nadu da će Onkologija 2 biti gotova za otprilike dve godine.

Foto: Fondacija "Zajedno za mlade - prof. dr Danica Grujičić"/Matija Popović

Kako zaustaviti odliv mozgova?

"Ja nikada nisam bila neko ko je podržavao ideju odlaska, nema lepše stvari nego da tamo gde su njegovi koreni uradi ono što najviše može za svoju zemlju, svoj narod", istakla je pulmološkinja Borovinić Bojović.

Ona je naglasila da je zadržavanje mladih u zemlji jedan od najvažnijih zadataka.

- Ono što smo mi uradili je da smo dodelili veliki broj specijalizacija, preko 80 supspecijalizacija, veliki broj vezan baš za primarnu zaštitu opšte medicine. Moramo da obezbedimo adekvatne uslove za život mladim ljudima, to je nešto za šta sam se ja jako zalagala, bilo rešavanje stambenoog pitanja za mlade lekare... jedno od osnovnih ciljeva koji sam ja i uspela da ostvarim je bilo povećanje plata zdravstvenim radnicima i medicinskom osoblju za 30 odsto.

Ministarka Grujičić je iskoristila i da podseti na značaj medicinskih sestara koje drže zdravstveni sistem.

- Pored Danice Grujičić su sedele instrumentarke Gorica, Ceca... koje su mi držale petlju da u početku radim nešto jer se mnogo toga promenilo u neorohirurgiji. Veliki sam doktor postala samo zahvaljujući mojim sestrama, one apsolutno zaslužuju svaku našu pohvalu, uvek da mislimo o njima, i svako naše poštovanje.

Obe doktorke su se  usaglasile da su mladi, koji su učesnici ovog četvorodnevnog samita na Zlatiboru, budućnost.

- Nema ništa lepše nego pred sobom imati ovoliko divnih mladih studenata koji su naša budućnost, treba da slede srce, budu profesionalci u svom poslu, bore se za ono što žele i uspeh je neizbežan. Da rade po merilima Hipokrata, bez obzira kojom se profesijom bave - zaključila je Borovinić Bojović, na šta se Grujičićeva nadovezala:

- Treba da stvarate svoje kontatke, bavite se humanitarnim radom, treba da odvojite vreme da se bavite društvenim aktivizmom da vam sutra oni koji su studirali 100 godina sa prosekom 6, ne reševaju sudbine, vi morate da vodite. Kratka rečenica mog kolege Staleta Stanisavljevića, "u životu je najvažnije da umeš da kontrolišeš sujetu".

O ciljevima novopostavljene ministarke zdravlja u Srbiji, ali i propustu u GAK "Narodni front", možete pročitati u našem intervjuu.

(Telegraf.rs)