Obeležavamo Dan primirja u Prvom svetskom ratu: Simbol pobede je cvet Natalijina ramonda, nazvan po kraljici

Foto: Wikipedia

Srbija i svet danas obeležavaju Dan primirja u Prvom svetskom ratu u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.

Primirje, nakon četvrogodišnjeg ratovanja, potpisano je u francuskom gradu Kompjenu, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša između sila Antante - Rusije, Francuske i Velike Britanije sa Nemačkom i Austrougarskom. Time je dogovoreno primirje na zapadnom frontu - prekid vatre, povlačenje nemačkih trupa, razmena zarobljenika, kao i sporazum o ratnoj odšteti i uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica.

Preporučujemo

Srpska vojska je učestvovala na južnom frontu, gde je postigla najveći prodor koji je jedna od sila saveznica postigla - proboj Solunskog fronta.

Prema odredbama Zakona o državnim i drugim praznicima, u Srbiji se Dan primirja kao državni praznik 11. novembra, od 2012. godine obeležava neradno. Povodom obeležavanja ovog dana, izaslanik predsednika Republike Srbije, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković položiće sutra venac na Spomenik neznanom junaku na Avali, a zatim će se upisati u Spomen knjigu.

Natalijina ramonda - simbol pobede u Prvom svetskom ratu

Kao glavni motiv za amblem praznika u Srbiji koristi se cvet, Natalijina ramonda. Ona ima višestruku simboliku i govori o našem narodu i iskušenjima kroz koja je prošao tokom i posle tog rata.

U pitanju je ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana na kojoj je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta. Cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je kao "cvet feniks", jer čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, može da oživi.

Upravo zato je Natalijina ramonda i izabrana za simbol obeležavanja tog važnog datuma - da ukazuje na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.

Osim cveta Natalijina ramonda, u amblemu, koji se nosi na reveru, nalaze se i dve zelene trake, koje asociraju na lentu slavne albanske spomenice.

Foto: Wikimedia/Francine Riez

Srbija je bila prva napadnuta u Velikom ratu, ostvarila je i prve pobede na Ceru i Kolubari, poslednja je završila ratne operacije, a procentualo je i najveći stradalnik tog rata - veliku pobedu platila je gubitkom između 1,1 i 1,3 miliona ljudi, odnosno gotovo trećine stanovništva ili 60 odsto muške populacije.

I druge države se na taj ili neki drugi dan, sećaju palih boraca i nastradalih civila na sličan način. Tako se u Velikoj Britaniji u periodu pred Dan sećanja, kako se takođe naziva Dan primirja, gotovo celokupno stanovništvo, a posebno državni zvaničnici, službenici, medijski radnici i druge kategorije građanstva na reverima nose stilizovani cvet bulke. Crveno-crni cvet divljeg maka koji je, prema poeziji i predanju, prvi posle rata nikao na poljima Flandrije na kojima su stradali milioni vojnika, deli se i stranim učesnicima komemoracija na vojnim grobljima. U Rusiji se na sličan način obeležava Dan pobede u Drugom svetskom ratu kada volonteri, po pravilu mladi, dele na ulicama gradova narandžasto-crne trake, georgijevsku lentu (u bojama sa Ordena Svetog Ðorda).

Prvi svetski rat je formalno završen Versajskim mirom 28. juna 1919. godine.

(Telegraf.rs)