Danas 99% ljudi udiše vazduh lošeg kvaliteta: Dr Stojić o tome zašto dišemo "na škrge"

Foto: Tanjug/AP

Ovih dana vazduh je širom zemlje zagađen. Prethodno toplo vreme pogodovalo je tome da se zagađujuće materije zadrže u vazduhu. Krenula je i grejna sezona. Svakodnevno pratimo izveštaje o količini zagađenja, ali postojeće aplikacije ne pružaju realnu sliku, navodi RTS.

Srbija se u odnosu na ostale zemlje konstantno nalazi u crvenoj zoni kvaliteta vazduha. Stanje se ne popravlja, naprotiv, sve je gore.

Preporučujemo

- Iako se za povišene koncentracije razlozi mogu tražiti u prirodnim fenomenima, kad pogledamo mapu Evrope ili sveta, jasno možemo da vidimo razlike između našeg regiona i ostatka sveta - napomenuo je dr Andreja Stojić iz Instituta za fiziku.

Prema njegovim rečima, od početka devedesetih godina u našoj zemlji nije izvršena investicija u elektroenergetski sektor niti u industriju, a u periodu od 30 godina je došlo do degradiranja postojeće infrastrukture, tako da su to glavni razlozi zašto beležimo više koncentracije.

- Izveštaj SZO iz 2015. godine pokazuje da 91 procenat ljudi na planeti udiše vazduh lošeg kvalieta. U međuvremenu se situacija znatno pogoršala tako da danas 99 procenata ljudi udiše takav vazduh. Ono što je važno naglasiti je da pored osnovnih zagađujućih materija u koje spadaju čestice i osnovni gasoviti polutanti, urbana atmosfera je puna isparljivih organskih jedinjenja - aromatičnih ugljovodonika, perzistentnih organskih polutanata i drugih jedinjenja - napomenuo je.

Aplikacije koje svakodnevno pratimo kako bismo se informisali o kvalitetu vazduha pre nego što izađemo iz kuće pokazuju nivo zagađenja samo u neposrednoj okolini mernih mesta. Ipak, to nije njihov jedini nedostatak.

- Na tim aplikacijama se prikazuje broj koji označava indeks kvaliteta vazduha koji zapravo određuje zagađenje na osnovu jedne od osam zagađujućih materija. Ako imamo u vidu da atmosferu urbane sredine čini na hiljade zagađujućih materija, ne možemo se realno informisati na osnovu svega jednog procenta informacija - rekao je Stojić.

Kako je dodao, najveći emiteri zagađenja kod nas su elektroenergetski sektor i industrija, ako se posmatra regionalni nivo.

- U lokalu situacija može da bude nešto drugačija i u gradovima koji su, na primer, u kotlinama, možda toploški faktor određuje stanje kvaliteta vazduha. S druge strane i individualna ložišta, ili saobraćaj, ili drugi infrastrukturni koji karakterišu određena lokalna područja - ističe doktor Stojić.

Problem zagađenog vazduha zahteva dugoročno rešavanje, pa se ne može očekivati da se situacija ni u narednih nekoliko godina potpuno reši. Može da se, makar, poboljša. Potrebno je, za početak, poštovati postojeće zakonske norme iz ove oblasti, kao i odrediti mere koje bi omogućile bolji kvalitet vazduha.

(Telegraf.rs)