U škole u Srbiji upisano 600 đaka iz Rusije i Ukrajine: Gde ih je najviše i kako pohađaju nastavu?

Foto: Shutterstock

Demografska slika Srbije znatno se promenila od početka rata u Ukrajini. Za manje od devet meseci u našu zemlju je izbeglo oko 18.000 Ukrajinaca, a boravak je prijavilo i više od 100.000 Rusa.Ove školske godine u klupe srpskih škola je ušlo 66 učenika iz Ukrajine i više od 530 iz Ruske Federacije. 

Od izbijanja rata, boravak u našoj zemlji prijavilo je više od 104.000 državljana Rusije, a procenjuje se da ih je i više. Manje je izbeglica iz Ukrajine - oko 18.000, javlja RTS.

Preporučujemo

"Došla sam u Srbiju 20. marta. Trenutno ne radim jer je jako teško naći posao. Sviđa mi se ovde i ljudi su nas lepo prihvatili. Ostaću u Srbiji jer za mog muža koji je Srbin nije dobro da se vrati. Takođe, nije dobro ni za dete jer je uništeno mesto odakle smo i njegova škola", priča Tanja Vukas koja je izbegla iz ukrajinskog grada Černigova.

Mnogi su u Srbiju, poput Tanje, došli sa porodicama. Deca državljana Ukrajine i Rusije ravnopravno pohađaju nastavu, ali imaju različit status u našem obrazovnom sistemu. Ukrajinci se tretiraju kao izbeglice, a Rusi kao strani državljani.

Ove školske godine u klupe je ušlo 66 učenika iz Ukrajine i više od 530 iz Ruske Federacije. Najveći broj njih pohađa osnovne škole u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu i Valjevu.

Jedna od škola koja je svoj program rada prilagodila novim učenicima je i osnovna škola Vuk Karadžić u opštini Stari Grad u Beogradu.

"I oni se prilagođavaju nastavi i škola prilagođava svoje sadržaje, naravno razumevajući situaciju u kojoj su se oni našli. Svi predmeti su im otprilike laki sem srpskog jezika, matematika - to su brojke pa im lakše padne, kao i likovno i muzičko", navodi učitelj Miloš Puača, OŠ Vuk Karadžić Beograd.

Puača ukazuje da u školi za nove učenike imaju razumevanja.

"Za odgovaranje i učenje im se uvek produžava neki period, ali se i postavljaju granice da bi i oni mogli da osete neku odgovornost i da se sami trude i prilagode situaciji u kojoj su se našli, ne svojom voljom, a mi se trudimo da im pružimo sve što je u našoj moći da im taj život koji je u drugim okolnostima olakšamo", napominje učitelj u toj beogradskoj školi.

Šta preduzima Ministarstvo prosvete

U Ministarstvu prosvete za RTS kažu da u sistem obrazovanja nisu uključeni niti zaposleni predavači iz drugih zemalja, pa tako ni iz Rusije i Ukrajine, jer to, navode, nije deo naše obrazovne praske.

"Svesno izazova sa kojim se zaposelni u sistemu obrazovanja suočavaju prilikom uključivanja izbeglica, migranata i stranih državljana u nastavu, Ministarstvo prosvete aktivno podržava škole u kojima se obrazuju ove društvene grupe i to kroz jačanje kapaciteta ustanova, ali i unapređivanjem kompetencija zaposlenih u sistemu za rad sa ovim učenicima", napominju u Ministarstvu.

Zakonom je uređeno da ustanova organizuje učenje srpskog kao stranog jezika za učenike koji ne poznaju jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad.

Ministarstvo je do sada obučilo više od 600 nastavnika srpskog i stranog jezika za primenu novog kurikuluma za Srpski kao strani jezik, a dostupni su i materijali, kao i Priručnik za nastavnike na veb stranici Nacionalnog obrazovnog portala Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

(Telegraf.rs)