U Leskovcu protest prosvetnih radnika u znak podrške koleginici: "Deca imaju poremećen sistem vrednosti"

Foto-ilustracija: Andrey Zhuravlev / Alamy / Alamy / Profimedia

U Leskovcu su danas održani protesti prosvetnih radnika u znak podrške koleginici iz Trstenika koju su malterirali učenici, a zatim taj snimak okačili na društvene mreže, ali i protiv svake vrste nasilja u školama.

Profesorka istorije u Osnovnoj školi "Kosta Stamenković" Bojana Stefanović za JUGpress kaže da su se okupili, pre svega, kao građani, ljudi, roditelji, a nakon toga i kao nastavnici da koleginici iz Trstenika pruže podršku.

Preporučujemo

- Kao što znamo one je pretrpela nasilje od strane svojih učenika u svojoj školi, na svom radnom mestu i da kažemo da nije sama, ali i da kažemo javnosti da smo svi mi ona, jer svakodnevno nedeljama, mesecima i godinama se nasilje raznih obika verbalnog, fizičkog, mentalnog, digitalnog dešava u svim osnovnim i srednjim školama u celoj zemlji. Među učiteljima, profesorima, nastavnicima se negde to prikriva, negde se ne publikuje uglavnom iz straha i sami prosvetni radnici neke stvari guraju pod tepih bojeći se reakcije u malim sredinama nekih roditelja, nekih moćnika na kraju ili se bojeći onoga da se ništa ne može rešiti bilo kakvom vrstom tužbe ili prigovora - rekla je Bojana.

Ona ističe da je nasilje u svim institucijama danas jako prisutno, i da na radnim mestima ljudi trpe nasilje i mobing.

- Mi konkretno želimo da tražimo status službenog lica i da se malo više poštuju zakoni koji postoje vezani za nasilje, da se primenjuju, a ne budu samo mrtvo slovo na papiru - naglašava.

Bojana je dodala da apeluje da bi trebalo doneti zakon o zabrani mobilnih telefona ne samo na časovima, nego i u školama uopšte.

- Mislim da nas deca zapravo svim ovim što rade pozivaju u pomoć i nasiljem jer smo zaboravili da ih naučimo pravim vredostima, zaboravili smo da nije bitno samo da uče školske premete. Mi nastavnici smo tu da im pokažemo i šta je čast, poštenje i dostojanstvo i kako da se bore za svoja prava. Mislim da je zato potrebno da im mi ličnim primerom to pružamo - naglasila je.

Bojana takođe ističe da je podrška državnih institucija veoma mala jer se ona ogleda samo kroz zakone koji se, kako ona kaže, generalno primene kroz razne timove i posete školske uprave povodom nekih incidenata koji se dese, gde se onda preporučuju seminari, kako bi naučili kako da se upravlja odeljenjem.

- Svi ti timovi koje mi imamo, koji postoje za zaštitu dece od zlostavljanja, svi ti seminari koji se održavaju ne daju mnogo rezultata i efekata, mi usvojimo ta znanja ali su prosto neprimenjivi - dodaje.

Uticaj porodice 

- Većina ljudi kaze da je naš posao da održimo disciplinu na času, što je tačno, ali kada dete dođe u školu kako bi ga mi obrazovali, a nema osnovno poštovanje prema učitelju kao instituciji, onda se tu gubi svaki smisao bilo kog zakona i bilo kog pravilnika - naglašava.

Bojana dodaje da roditelji i porodica kao osnovna zajednica nije floskula, na prvom mestu, ali da svakako ne treba uvek kriviti društvo.

- Mislim da je poremećen sistem vrednosti već dugi niz godina, da ne kažem decenijama u našem društvu doprineo uveliko tome da se deca negde pogube, kao i njihovi roditelji u tome šta su prave vrednosti - ističe Bojana i dodaje da deca imaju loše uzore u svom okruženju i loše primere zapošljavanja bez adekvatnih kompetencija.

Ona objašnjava da su deca demotivisana što se tiče učenja, a vide da se nekažnjeno prolazi ako se neke nasilne stvari urade, da se završava sa smanjenom ocenom iz vladanja, koja se na kraju popravi, iako se ponašanje ne popravi, pogotovo u malim sredinama pod pritiskom raznoraznih moćnika.

- Mislim da bez pomoći roditelja ne mogu ni psiholozi, ni pedagozi, ni prosvetni radnici ništa da urade, ako roditelji sa decom ne razgovaraju stalno - zaključila je Bojana.

(Telegraf.rs)