"I kad odete u pekaru, platite hleb": Pravoslavni sveštenik držao opelo katoliku, ali za doplatu od 3.000

Foto-kolaž: Shutterstock, Marko Jovanović

Cene usluga sveštenika često su jedna od glavnih tema u Srbiji. Građanima nije pravo kada iz novčanika treba da izvade nekoliko hiljada dinara za krštenje ili svadbu, a ovoga puta još jedan takav primer razljutio je korisnika Fejsbuka, koji je svoju priču podelio sa ostatkom ove društvene mreže.

Naime, Goran je pre pola godine sahranio člana porodice katoličke veroispovesti, a opelo je držao pravoslavni sveštenik, koji je prema njegovim rečima ovu uslugu naplatio čitavih 11.000 dinara. Ključno pitanje ovog korisnika je - nismo li svi pred Bogom jednaki, te je propagiranje vere uporedio sa unosnim biznisom.

Preporučujemo

Kako je naveo, pop je prihvatio da održi opelo čoveku druge veroispovesti, ali uz plaćanje crkvene takse od 3.000 dinara. Plus, naravno, opelo koje košta 8.000 dinara.

Ipak, verski analitičar Draško Đenović tvrdi da je ova cena potpuno normalna, a kao najveći problem vidi upravo to što je pokojnika katoličke vere sahranio pravoslavni sveštenik, te ovu odluku karakteriše kao nepoštovanje člana porodice.

- Nedavno sam imao primer sahrane u Pančevu, osoba koja je bila sahranjena htela je sahranu Mađarske reformatorske crkve ali nije bila član parohije. Čovek nije bio aktivni vernik i on je morao da plati parohijal za 10 godina unazad, a tek onda naknadu za samu sahranu. Sveštenik nema obavezu  da sahrani bilo koga druge veroispovesti. S obzirom na to da je pomenuti čovek na Fejsbuku bio rimokatoličke vere, zašto porodica nije ispoštovala veru pokojnika nego su oni verovatno zbog komšiluka hteli da pokažu da su pravoslavci i da sakriju veru. Ogrešili su se o pokojnika jer nisu zvali sveštenika koji pripada njegovoj veroispovesti - objašnjava Đenović za Telegraf.rs.

Troškovi za sveštenika u Beogradu oko 12.000 dinara

On dodaje da je ova cena čak i niža od uobičajene koja se naplaćuje u glavnom gradu Srbije za pravoslavne pokojnike. Kako navodi naš sagovornik, postoji cela procedura oko plaćanja, pa bi tako svaki vernik trebalo da plaća parohijal na godišnjem nivou, ali cene zavise od eparhije kojoj pripadate.

- To je kao kada odete u pekaru i uzmete hleb, ili ga platite ili vas juri policija. U pravoslavnoj crkvi na primer Eparhiji bačkoj, ako ne plaćate parohijal morate prvo platiti za sve godine unazad pre nego što steknete pravo da vas neko sahrani. To je otprilike 1000-2000 dinara godišnje, sve zavisi gde ste. Na primer Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka to nema, nego samo platite naknadu za sahranu koja je oko 12.000 dinara. Ako plaćate parohijal dosta stvari vam je besplatno. Ako ga ne plaćate, nešto će vam zatrebati nekad i to mora da se plati. Mi svi hoćemo lepe hramove, popove i ostalo, ali to košta. Vernik koji redovno ide u crkvu to već zna i njemu nije problem, ali je problem onaj ko ne ide. Nigde ne piše da vas mora da sahrani sveštenik, to može da uradi i predsednik kućnog saveta. Kada je neko redovan u crkvi, sveštenici to znaju i za njih je tarifa drugačija, jer oni svaki put kad dođu spuste neki dinar u crkvenu kasu - objašnjava analitičar.

Kako dalje navodi, iznenađuje ga i činjenica da je pravoslavni sveštenik uopšte pristao da sahrani katoličkog pokojnika, pre svega jer je za takav čin potrebna određena vrsta papirologije i dozvola nadležnog episkopa. Isti princip je i sa venčanjima pravoslavaca i katolika. Takođe, kako dodaje, u sekularnoj državi zakonom nije regulisano da pokojnika treba da sahrani sveštenik, već to ostaje na volji preminulog i porodice koja ga ispraća.

- Pre nekoliko godina preminula je devojčica, a svi su napali sveštenika koji je odbio da je sahrani, a dete nije bilo kršteno. Na kraju je to uradio katolički sveštenik, pa je išao na ribanje kod svog biskupa. Ni po pravoslavnim ni katoličkim kanonima ona nema pravo na sveštenika. Nekada su to radile babice, jer svaki kršteni pravoslavni vernik ima pravo da izvrši krštenje u nuždi. Ako se dete rodi živo one su to radile brzinski, samo da bi dete imalo pravo na sahranu ako se nešto desi. Dete ako se rodi umrlo se ne sahranjuje, to je tako i sada. Ako je mrtvorođenče ono se spaljuje kao medicinski otpad - kaže nam Đenović.

Kako dodaje naš sagovornik, društvo je sa vremenom napredovalo, pa je danas akcenat na političkoj korektnosti, međutim hrišćanstvo nije politički korektna religija i postoje određena pravila koja se moraju slediti.

- Neće se spasiti svi dobri ljudi. Možete vi biti dobri koliko god hoćete, ali ukoliko ne verujete u Isusa, niste kršteni, nećete biti spaseni. Vi u to možete da verujete, a ne morate. Niko nikog ne prisiljava da bude vernik. Bog je dobar, ali je i sudija - zaključuje Đenović.

Crkva za krštenje deteta i venčanje traži 37.000 dinara

Beograđanka Tijana K. (36) ostala je šokirana kada su joj za venčanje i krštenje deteta u jednoj beogradskoj crkvi tražili ukupno 37.000 dinara.

- Kada smo planirali venčanje u crkvi, nismo verovali da će toliko da košta. Želimo da se venčamo u drugoj crkvi, koja nije na našoj opštini, pa ćemo zauzeće te crkve u trajanju od sat vremena platiti 7.000, venčanje 12.000, a krštenje 8.000 dinara. Sve ukupno 32.000 dinara - napisala je ona.

Na to joj je, kako je nedavno ispričala za naš portal, sveštenik rekao da uzmu i set za venčanje i krštenje koji ukupno koštaju 5.000 dinara, što njihov trošak povećava na čak 37.000. Poštuje crkvu, ali kako navodi, ovo je previše.

Zanimljivo joj je, kaže, i da ju je sveštenik pre nego što je izneo konačnu cifru, pitao gde radi.

- Ja sam mu iskreno rekla da radim u jednoj IT firmi, i on je onda naveo koliko će sve da nas košta - objasnila nam je ona tada.

(Telegraf.rs)