Zgrada Glavne Pošte u Novom Sadu "krojila" okolinu: Ona je bila reper izgradnje drugih objekata

Foto: Shutterstock

Krajem šezdesetih godina XX veka, počela je gradnja Glvane Pošte u Novom Sadu, ona je u to vreme, bila primer kako bi trebalo da izgledaju ostale zgrade oko nje, što je i urodilo plodom. 

U Novi Sad može da se uđe sa više strana, ali najupečatljivji je onaj "sa razglednice", kada se ovom gradu na Dunavu prilazi iz pravca Petrovaradina, pa se pored šarmantnih kućica baroknih fasada penje na most "Duga" izgrađen na mestu nekadašnjeg Varadinskog mosta, piše Nacionalna geografija.

Preporučujemo

Sa mosta se zatim spušta u Bulevar Mihajla Pupina, a tim Bulevarom nastavljaju da se nižu simboli Novog Sada: Dunavski park sa desne, zgrada Radničke komore sa leve strane, zatim Banovina, a iznad krovova se uzdiže i toranj katedrale. Još malo napred, stiže se i do zgrade Glavne pošte, Srpskog narodnog pozorišta...

Nije poznato da li baš ovim putem, u Novi Sad je stigao Dragiša Brašovan, jugoslovenski arhitekta i pionir srpske moderne arhitekture. Brašovan je rođen 1887. godine u Vršcu, gde je završio osnovno i srednje obrazovanje, a zatim odlazi u Budimpeštu na Arhitektonski fakultet.

Dvadesetih godina dvadesetog veka svoj studio, prvo sa kolegom, a zatim i samostalno, otvorio je u Beogradu. Projektovao je zgrade po čitavoj tadašnjoj zemlji, a u udžbenike istorije arhitekture ušao je najviše zbog prihvatanja postulata moderne arhitekture, koje je uspešno primenjivao u svojim projektima. Tada nastaju novosadski kompleks Banovine, zgrada Držav­ne štamparije i hotela "Metropol" u Beogradu i Komanda Ratnog vazduhoplovstva u Zemunu.

Foto: Shutterstock

Svoj prepoznatljiv stil uspeo je uspešno da ukroji i u posleratne projekte, kada dominantno vlada funkcionalizam. Arhitekte šriom sveta su se odlučivale za široke bulevare i ogromne zgrade, a na tom talasu posleratnog procvata u Novom Sadu je probijen i Bulevar Mihajla Pupina.

U tom periodu, grad se širio, a radnicima pošte bile su potrebne nove kancelarije. Projekat izgradnje zgrade Glavne pošte u Novom Sadu na parceli na uglu Bulevara Mihajla Pupina i Ulice Narodnih heroja, dobio je upravo Dragiša Brašiovan.

Zgrada Glavne pošte u Novom Sadu

Izgradnja monumentalne i funkcionalne građevine započeta je 1961. godine, uz stari objekat. Visoka kula, koja je ujedno i centralna zgrada, broji trinaest etaža, i nekada je dostojanstveno vladala krajolikom kao jedan od prvih novosadskih nebodera. Građena je tri godine, a sa njene leve i desne strane, praveći blagi luk, nalaze se dva dosta niža aneksa.

Poštanska kula obložena belom mermernom oplatom je, u estetskom smislu decenijama bila reper u odnosu na koji su se gradile okolne građevine i stapale se u prepoznatljivu ambijetalnu celinu koju danas doživljavamo kao uži centar Novog Sada.

Kako kontrast beloj oplati fasade, prijemnu salu projektovao je Đorđe Tabaković u crnom mermeru, zajedno sa samim ulazom čije crno stepenište decenijama mami mališane da se na njega penju dok šetaju pored zgrade.

Zajedno sa još dve ranije izgrađene Brašovanove zgrade, Banovinom i zgradom Radničke komore, tri Brašovanove kule, kao tri gospodstvene vertikale u odnosu na Bulevar, postale su "novosadska tilogija", deo lica grada i njegovi važni simboli.

Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

(Telegraf.rs)