• 1

Trajalo je par sekundi, a meni je delovalo da sam na stolici satima: Novinarka Telegrafa na testiranju na HIV

, Telegraf

Testiranje na HIV infekciju traje veoma kratko, ali iščekivanje rezultata stvara najveći problem

  • 1
Testiranje na HIV

Foto: Marko Jovanović

Povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv HIV-a, ekipa redakcije portala Telegraf.rs posetila je Gradski zavod za javno zdravlje i iskusila ceo proces kroz koji prolaze osobe koje sumnjaju da su pozitivne na ovu infekciju.

Na četvrtom spratu ove ustanove u jutarnjem periodu nije bilo gužve, a na vratima kancelarije za savetovanje sačekala nas je doktorka Biljana Begović koja i inače sprovodi pacijente kroz celo testiranje. Kako kaže, da smo došli samo nekoliko sati kasnije naišli bismo na red koji se proteže od ulaznih vrata, preko stepenica Zavoda, pa sve do ordinacija.

Na prvi pogled, ništa ne deluje strašno. Vađenje krvi traje svega nekoliko sekundi, ali ukoliko se plašite igle, može da deluje kao da nekoliko sati sedite na stolici. Tako sam se i ja osetila.

Jer, čak i kada ste sto posto siguni da infekciju nemate, uvek postoji mala d0za sumnje koja u vama budi anksioznost i nelagodnost. To nam potvrđuju i zaposleni.

Osim vađenja krvi, radi se i kratak test kojim se procenjuje rizičnost pacijenta. Test zapravo predstavlja razgovor sa lekarom, a radi se oči u oči, dok se svakom pacijentu ostavlja prostor da ostanu anonimni. Pitanja su intimna i veoma lična, a zaposleni se, sudeći po našem iskustvu, trude da razgovor izgleda prijateljski, umesto da pacijenti steknu utisak da su na nekoj vrsti ispitivanja. Ono što se postavlja kao glavno pitanje je broj seksualnih partnera, kao i korišćenje zaštite. Takođe, u četiri oka, doktori će pokušati sa vama da razjasne da li ste ikada imali neku vrstu rizičnog ponašanja, bez obzira na to koliko ste seksualnih partnera imali, jer nažalost, poznati su im i slučajevi kada je zaražena osoba imala samo jednog partenara.

U pitanju nije test koji se popunjava pismeno ili elektronski, već deluje kao neka vrsta savetovanja, a čak i kada imate nedoumicu da li da na neko pitanje odgovorite iskreno, stručnjaci će se potruditi da vam daju do znanja da je svaka odluka potpuno normalna, kao i da niste jedini koji su je doneli u prošlosti, pa tako celo iskustvo izgleda dosta prijatnije. Svakako, uz to vam i pojasne kako se živi sa ovom infekcijom, u slučaju da dobijete pozitivan rezultat.

Kako navodi doktorka Begović, iako se zaposleni trude da pacijentima na što bolji način objasne da se sa HIV-om danas vrlo komforno živi, mnogi nakon dobijanja pozitivnog testa ostaju uplakani, bez želje za životom, a pojedinci tvrde čak i da žele sebi da prekrate muke samoubistvom. Nažalost, naša sagovornica smatra da takva reakcija uglavnom proizilazi iz neznanja pacijenta, ali i celog društva, koje osobe pozitivne na HIV infekciju diskriminiše i posmatra kao "nedovoljno dobre". Iako se ova infekcija danas tretira kao hronična bolest, još uvek postoji neka vrsta stigme, te zdrave osobe često obolelima ne žele ni ruku da pruže, a kamoli podele pribor za jelo.

 

- Borba je vrlo teška najviše iz razloga što se pacijenti plaše odbijanja društva. Uglavnom idemo dva koraka napred, jedan nazad. Plaše se diskriminacije i ko će saznati za taj rezultat. Nažalost još uvek ima situacija ukada drugi ljudi ne žele nikakav kontakt sa HIV pozitivnim pacijentima, iako je svima lako dostupna informacija kako se HIV infekcija prenosi - objašnjava dr Begović.

Ona akcenat stavlja na mentalno zdravlje, koje je najugroženije u momentu kada se pacijentima saopštava pozitivan rezultat, a čak i kada je rezultat negativan, ukoliko osoba sumnja na HIV infekciju najgore im pada iščekivanje nalaza. U toku tih 24 sata pacijenti postaju nestrpljivi, a može doći i do projektovanja negativnih scenarija u glavi zbog nesigurnosti. Zato, postoji poseban način saopštavanja pozitivnog rezultata.

- Vrlo je važno da sa pacijentima rade osobe koje su edukovane, jer pre svega takav rezutat najviše utiče na psihu. Međutim, uvek se direktno kaže šta je i kako je i mi smo tu prva linija podrške. Mogu da se vrate kod nas kada god ako im je potreban razgovor i savetovanje. Osobe pozitivne na HIV se odvedu u posebnu prostoriju gde se inače radi savetovanje uvek se taj razgovor obavlja u četiri oka, kao i kada dolazite na testiranje. Reakcije zavise od osobe do osobe, neko vrlo dobro podnese taj rezultat dok neko drugi odmah klone. Mi smo tu da im dokažemo da danas ova bolest nije strašna i da postoje načini na koji se ona leči i tretira kao hronična bolest - objašnjava doktorka.

Kada je u pitanju terapija, dr Begović navodi da je homoseksualna populacija bolje informisana o načinima lečenja i sprečavanja zaražavanja HIV-om, od heteroseksualnih građana. U slučaju pozitivnih rezultata, pacijentu se prepisuju tablete uz pomoć kojih može da obavlja sve aktivnosti kao i pre saznanja o postojanju infekcije. U Srbiji ovih lekova ima dovoljno, te svaki građanin može biti siguran da će svoje lečenje započeti na vreme. Druga vrsta lekova su oni za sprečavanje zaražavanja HIV-om, pod popularnim nazivom PrEP, ali ih u Srbiji još uvek nema u zvančnom protokolu.

- To je nešto novo i vrlo aktuelno kod nas. Radi se na smernicama kako bi ti lekovi ušli u zvanične protokole, a u svetu su već duboko rasprostranjeni oko desetak godina. Pre prepisivanja PrEP-a mora da se uradi procena rizika jer ukoloiko se ne uzima kako treba nanosi više štete nego koristi jer može da dovede do rezistencije na terapiju. PrEP se preporučuje svima ko ima rizik od dobijanja HIV-a: osobama koje su u proteklih 6 meseci imale rizične analne seksualne odnose, onima koji dolaze sa već postojećim polno prenosivim bolestima i osobama koje se konstantno testiraju na HIV - napominje dr Begović.

 

Terapija je veoma važna za HIV pozitivne pacijente jer čuva imuni sistem koji u slučaju ove infekcije najviše strada, ali je vrlo bitno slušati savete lekara i konzumirati ih na pravilan način, jer u suprotnom neće delovati. Ono što je ključno jeste da pozitivni pacijenti ne moraju da brinu da će biti prenosioci bolesti, jer današnji lekovi sprečavaju dalje širenje infekcije.

- Uz HIV infekciju danas je moguće i zdravo potomstvo, jedan vrlo pristojan, komforan i neskraćen život - napominje naša sagovornica.

Ona naglašava da je najvažnje ne dovoditi sebe u rizik, odnosno zaštititi se na najbolji mogući način, ali dodaje da se raznorazne infekcije mogu dobiti i na mestima na koje nikada nismo ni pomislili. Doktorka apeluje da se tretmani trajne šminke i tetoviranje u potpunosti izbegavaju, ili da se odlazi na mesta koja su proverena i poseduju veliki broj klijenata.

- Najvažnije je da sve svoje kapacitete iskoristimo kako bismo se sačuvali. Da koristimo kondom, ako je reč o korisnicima narkotika da uvek obezbede sebi svoj pribor, a ne koriste tuđi, da parovi koji planiraju potomstvo razmišljaju o testiranju na HIV. Ali, i ako se rizik desi, građani treba da znaju da je usluga vrlo dostupna, besplatna, nije potreban nijedan dokument i potpuno je anonimno. Ne postoji razlog da se testiranje ne obavi  - zaključuje doktorka Begović za naš portal.

Video: Volimo njihove filmove, muziku... Poznati koji su su izgubili bitku sa HIV-om

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Stojko

    2. decembar 2022 | 09:00

    Svi parovi koji prolaze kroz pripreme za proces vantelesne oplodnje moraju da donesu potvrdu da nemaju HIV, naravno ne stariju od 6 meseci. Tako da sam prosao ovo vise puta. I mogu vam reci da je dramaticno kao i bilo koje drugo vadjenje krvi, s tim da vam ovde krv ne vadi nacelnica i doktorka, kao sto je u reklami, vec nabildani medicinski tehnicar.

    0
    0

    Podelite komentar

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Ne želim da budem informisan
Ok