Grujičić: U pojedinim ustanovama nema dovoljno kadra, ali niko neće biti oteran sa posla

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Buru u javnosti ovih dana podigla je vest da je ministarka zdravlja profesor dr Danica Grujičić naložila da se napravi spisak svih zdravstvenih radnika koji su stekli uslov za penziju, a i dalje rade u državnim ustanovama, kako bi se videlo koliko njih planira da ode iz službe i mesto ustupi mlađim kolegama.

U razgovoru za "Politiku", dr Grujičić napominje da niko neće biti oteran sa posla.

Preporučujemo

- Nažalost, u pojedinim zdravstvenim ustanovama nema dovoljno lekara određenih specijalnosti, što je i bio razlog da tražimo od svih bolnica i domova zdravlja starosnu strukturu lekarskog i sestrinskog kadra.

- Postoje specijalnosti koje zahtevaju dugo učenje. Da bi neko postao odličan neurohirurg, kardiohirurg, vaskularni hirurg, potrebno je da prođe oko 15 godina od početka specijalizacije. Zato je neophodno da napravimo plan prema kome ćemo zapošljavati mlade ljude i planski praviti strategiju za budućnost srpskog zdravstva. Zadatak svih nas starijih je da mlađe kolege naučimo poslu kako bi oni posle našeg odlaska u penziju mogli i bolje od nas da rade. Koliko će se mesta osloboditi kada dobijemo tačne podatke o zaposlenima, videćemo. Moramo imati poverenja u mlade ljude koji su posvećeni struci, takođe i postaviti pitanje zašto nisu svi ostavili iza sebe bolje naslednike, zašto se nije ulagalo u mlade. Kako je moguće da radite 40 godina i da iza sebe ne ostavite naslednike, što je prvi zadatak svakog profesora. To jeste naporno i teško, traži strpljenje i dodatni rad, ali to je ono što za sobom nosi titula profesora i pravog doktora - naglasila je dr Grujičić.

Na pitanje šta je sa njenom idejom da lekari koji rade u državnom sektoru ne smeju da budu angažovani i kod privatnika, rekla je da će to pre svega zavisiti od ispunjenosti obaveza u državnim ustanovama.

Oni koji nisu ispunili svoje normative ne mogu dobiti saglasnost za dopunski rad bilo u državnoj, bilo u privatnoj ustanovi. Građani plaćaju porez za naše plate i odgovorni smo pre svega prema njima. Nedopustivo je da neki ostaju na klinikama do 24 sata da bi se posvetili pacijentima i ne možete da ih nagradite, a da neki odlaze sa posla u 12 časova da rade privatno, a ne možete da ih kaznite. U zdravstvu sam 40 godina i jako dobro poznajem situaciju. Takođe smo primetili jednu apsurdnu situaciju – zaposleni koji donose uverenja da imaju pravo na skraćeno radno vreme, vrlo uredno rade u popodnevnim satima u privatnim ustanovama. Tako da će i takve pojave biti strogo kontrolisane i sankcionisane.  

Ministarka je kazala se u ovom trenutku zajedno kroz razgovore i planiranje sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje pravimo model kako bismo rešili liste čekanja.

- To će naravno zavisiti i od finansijskih mogućnosti države. Moramo razmotriti mogućnost da se napravi preraspodela posla kako bi se najkomplikovanije operacije obavljale u tercijarnim centrima, odnosno tamo gde postoji najveće iskustvo. Jednostavnije intervencije obavljale bi se u sekundarnim centrima tamo gde postoje uslovi. Krenuli smo od Kliničkog centra Kragujevac, koji su posetili direktorka RFZO-a prof. dr Sanja Škodrić i državni sekretar Ministarstva zdravlja, kaže prof. Grujičić.

Rekla je i da je upoznata sa tim da je gotovo nemoguće zakazati pregled kod specijaliste ili na magnetnoj rezonanci:

- Naravno da sam upoznata, ja sam neko ko je 40 godina u srpskom zdravstvu i ne postoji dugotrajni problem sa kojim se nisam upoznala tokom svog rada i znam sa čim se sve susreću pacijenti i moje kolege. Mislim da je upravo organizacija zdravstvene zaštite osnovni problem, kao i to što nisu dovoljno iskorišćeni ni svi potencijali mojih kolega u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, niti resursi koje je država u prethodnom periodu nabavila. Organizacija se mora menjati jer će upravo dobra organizacija omogućiti da se liste čekanja postepeno smanje, a u idealnom slučaju i ukinu. Moramo napraviti mnogo lakšu komunikaciju lekara opšte prakse sa sekundarnim i tercijarnim centrima. Put pacijenta od kada oseti prve simptome do dijagnostifikovanja i na kraju do lečenja, mora biti mnogo lakši i jednostavniji. Svesna sam da moramo rešavati problem gomile nepotrebnih procedura koje građane teraju da satima sede po hodnicima i čekaju neke osnovne stvari i po par nedelja ili čak i meseci.

Budući da je virus korona malo uminuo, navodi da je zatvaranje Batajnice kao kovid bolnice zavisi od epidemijske situacije.

- Ako se nastavi ovaj trend smanjenja broja obolelih od kovida 19 (u ovom trenutku imamo tri puta više obolelih od gripa nego od kovida 19), moguće je možda da će za nekih mesec dana biti zatvorena kovid bolnica. Kada se bude renovirala Neurohirurška klinika, sve sale će biti zatvorene i zato se mora naći alternativa. Imamo dve sale u Urgentnom centru KCS i videćemo da li se mogu kapaciteti smeštaja neurohirurških pacijenata povećati, a deo klinike mogao bi preći u jedan deo „Batajnice” dok se rekonstrukcija ne završi kako ne bi došlo do liste čekanja. Što se tiče kovid bolnica, ukoliko Vlada Srbije podrži predlog Ministarstva zdravlja, one bi trebalo da postanu bolnice za različite vrste palijativnog zbrinjavanja pacijenata - rekla je ministarka i objasnila gde se planira ubuduće hospitalizacija obolelih od kovida 19:

- Pošto je njihov broj mali, svaka bolnica će morati da ima po dve izolacione sobe u koje će biti smeštani novootkriveni slučajevi koji ne zahtevaju intenzivnu negu. Umesto kriznog štaba, predložićemo formiranje operativne grupe, koja će u zavisnosti od epidemijske situacije donositi odluke o otvaranju i zatvaranju kovid bolnica. U toj operativnoj grupi će biti infektolozi, epidemiolozi, pulmozli, anesteziolozi, pedijatri.  

(Telegraf.rs)