Stari otac i sin žive zaboravljeni u trošnoj brvnari na Pešteru: "U ovoj pustinji se čeka da te vuci pojedu"

Foto: Facebook/Hido Muratović

U trošnoj drvenoj kući u selu Blato u Gornjoj Pešteri, koja se oslanja na grede i pitanje je koliko dugo će da izdrži, zaboravljeni od sveta žive otac i sin, Vukola (88) i Vučeta (62). Jedu kad imaju, a nemaju osnovne stvari za život toliko da im je kad zimi spavaju u kući isto kao da spavaju napolju.

U brvnari, u nehumanim uslovima za život, otac i sin žive od pomoći koju im donesu oni koji ih se sete. Socijalnu pomoć i penziju nikada nisu dobili.

Preporučujemo

- Poneko mi neko nešto donese. Brašno sam više puta dobijao, sažalili bi se ljudi. Uvek su me sažaljevali i donosili pomoć. Ja im se najviše zahvaljujem. Od države nisam dobio ni cigaru duvana. Ni socijalnu pomoć, ni penziju. Sam mesim, ko će drugi, žena mi je umrla pre 20 godina. Slabo imamo brašna. Nekad neko pomogne ponešto. Zimi je hladno. Prošle zime ležim u postelji, a oko mene mraz. Nemamo ni jorgane. Život u samoći nije nikakav, u ovoj pustinji se čeka da te vuci pojedu. Nemamo ni kaučeva, nemam ništa. Struju će mi isključiti kad nemam da platim. To je ovde smrt. Trebalo bi da imam makar dva kauča. Treba da se sredi kuća, pašće. Televizor mi ne radi, a jedini mi je razgovor u ovoj pustinji - ispričao je Vukola humanitarcu Hidu Muratoviću.

Kako Muratović kaže za Telegraf.rs, otac i sin žive veoma neuslovno, a nemaju kako ni da odu lekaru.

- Čuo sam da su mu ljudi iz Sjenice obezbedili šporet. Verovatno će jedan čovek iz Podgorice da mu napravi kuću. Ono je stvarno žalosno. Pitaju me ljudi kako pronalazim ljude u teškoj situaciji. Ne pronalazim ih, Bog mi ih šalje. Želim da im pomognem, da im olakšam život. Selo Blato je oko 80-90 kilometara od Pazara, vidi se Brodarevo i Prijepolje. Daleko je. Ali ništa nije daleko kad treba da obraduješ neke zaboravljene duše. To su zaboravljena sela, ali i oni imaju pravo da se nasmeju, obraduju, da im bude toplo. Deka je bolestan, ped godina ima bruh, nema ko da ga odvede do lekara, greota. Žalosno je. Opština, ako imaju dušu, treba da pokrene nešto, lekari treba da odu kod njih. Oni nisu imali jorgane, nisam ni znao. Prava je sreća da sam poneo četiri ćebeta. Da se nisu javili ljudi, ja bih ponovo odneo novac koji u te svrhe dobijam od ljudi. Ali i drugi treba da se osevape - objašnjava Hido.

Jeidni komšija koji pomaže ocu i sinu Tikomir Barać kaže da oni "nemaju ništa".

- Ne postoji ovo na svetu, da neko ima ovakav život. Ovo je stravično. Sam mesi i kuva, a teško ima šta. Spremi kad mu neko pruži i donese. Sin mu nije dobro. Zvao sam Centar za socijalni rad da dođe i da vidi u kakvim uslovima žive. Oni nemaju ništa, ali ne možemo da im obezbedimo novu kuću dok ne prođe zima. Spremili smo im osnovno, ležajeve, biće im potrebna hrana u narednom periodu. Moramo da im obezbedimo nešto. Oni nemaju put ka kući, ali sve ćemo da rešavamo od marta. Doniraće im jorgane. Račun za struju im je plaćen, prikupljen je novac, neće da imaju problema sa strujom. Zdravstveno su jako loše, stari ima bruh. Lošeg je zdravstvenog stanja, a sin mu ima smetnje u razvoju, pa mora da brine i o njemu. Sin je sa zdravljem još i u redu, ali stari nikako. Koliko će da poživi to zna samo Bog, treba da im se obezbedi kuća da njegov sin posle ima gde da boravi - objašnjava Tikomir.

Kako dodaje Muratović, jedan čovek iz Podgorice, koji je rodom iz sela Blato, rekao je da će da snosi troškove izgradnje kuće kada prođe zima.

- Neće to da bude neka velika kuća, biće garsonjera, da stari lako može da dođe do kuhinje i kupatila i da imaju novmalne uslove za život. Posetiće ih ljudi u subotu da im očieste, doneće kaičeve, frižider, televizor da imaju da gledaju. Konačeno im je obezbeđena socijalna pomoć. Kad budem išao, poneću dedi mantije, nikada ih nije jeo, a to je novopazarski specijalitet. Deda je jako pametan čovek, ali se sudbina poigrala sa njim. Treba polako da se prikupljaju sredstva za kuću, a i valjalo bi da imaju novca. Ako sutra umre, da možemo da ga pokopamo - zaključuje Muratović.

Pomoć ocu i sinu koji žive u stravičnim uslovima moguće je donirati putem pošte na ime Hido Muratović, broj telefona 064/330 3240.

(Telegraf.rs)