• 19
 ≫ 

Institut "Dedinje" kao Sergej Bubka, obara svoje i evropske rekorde: Sa brojem operacija dali zadatak kolegama

, Telegraf
 ≫ 

*Spremni smo da liste čekanja brzo eliminišemo *Starosna granica se pomerila, pa na listama čekanja imamo i pacijente od 30, 27 i 25 godina *Srpskoj medicini smo podarili 14, 15 novih procedura koje se uopšte nisu izvodile

  • 19

Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" godišnje uradi više operacija nego sve ustanove tog tipa u Srbiji. Osim što vodi u toj oblasti, obara i sopstvene rekorde, u istoj godini, istovremeno postavljajući i evropske. Ovog ponedeljka su srušili svoj rekord iz marta kada su u danu izveli 21 operaciju na otvorenom srcu, a pre 3 dana čak 25. Sledeći rekord, sigurni su, oboriće u ponedeljak, pa otud ni ne čudi što ih svetski stručnjaci upoređuju, kako u intervjuu za Telegraf.rs kaže prof. dr Milovan Bojić, direktor ovog Instituta, sa atletičarem Sergejem Bupkom.

Svi pacijenti koji su operisani u ponedeljak se osećaju dobro, i profesor se nada da će početkom naredne sedmice moći da ih otprate svojim kućama. To i jeste cilj ove kuće koja čuva srce Srba, da sve pacijente vrati državi, društvu, porodici, ekonomiji, odbrani zemlje... Zato, našem sagovorniku nije krivo što svakog dana od rane zore od 3.45 sati, kako kaže, bdije sa svojim zaposlenima, a najveću nagradu dobija svakog ponedeljka kada obiđe svaki kutak zgrade i popriča, ne samo sa zaposlenima, već i sa pacijentima.

I, još nešto, navikli smo da naši ljudi odlaze na operacije van granica naše zemlje, a stručnjaci ove ustanove treba da ugrade totalno veštačko srce dvojici pacijenata iz Milana.

profesor doktor Milovan Bojić, Institut za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”

Foto: Milena Đorđević

- Kao što ste sami rekli, po drugi put ove godine Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" po drugi put ove godine je oborio evropski rekord po broju operacija na otvorenom srcu, velikih operacija na srcu a to su intervencije sa upotrebom mašina za vantelesni krvotok. Mi smo proletos uradili 21 jednu takvu operaciju, i većina je smatrala da je to magični nedostižni broj. Dobili smo čestitke od svih vodećih klinika u Evropi, jer smo postavili zavnični rekorderi po broju takvih operacija u jednom danu ali mi nismo smatrali da je to dovoljno, i 5. decembra ove godine mi smo taj rekord popravili sa 21 na 25 operacija. Ono što je najvažnije, svi pacijenti su prošli, zaista, fenomenalno.

- Drugi postoperativni dan protiče bez ikakvih komplikacija, svi su budni, svi su na vreme skinuti sa respiratora, komunikativni, prezadovoljni su tretmanom i uslovima koje imaju u Institutu, i mi se spremamo da ih početkom iduće nedelje zdrave i srećne otpratimo kućama.

- Ovo nije beznačajno s obzirom na to da je Srbija prva ili među prve dve tri zemlje u Evropi decenijama koje obolevaju od bolesti srca i krvnih sudova. Ceo jedan grad umre zbog bolesti srca i krvnih sudova. 55.000 ljudui, i to je jedna užasna cifra. Tako da, ovako veliki broj operacija u samo jednom danu ali i tokom cele kalendarske godine, ogroman je doprinos da te ljude vratimo državi, društvu, porodici, ekonomiji, odbrani zemlje... Tokom ove kalendarske godine imaćemo oko 2.200 operacija. Ja ću vas podsetiti da smo u godini pre korone uradili 2.568 operacija, i to je najveći broj operacija koje je jedna klinika u Evropi uradila tokom jedne kalendarske godine.

- Pretekli smo najveće klinike Nemačke, Velike Britanije, Španije, Italije, Francuske. Ovaj broj od 2.200 ove godine je, takoe, respektabilan sa stanovišta što smo imali kao remetilački faktor kovid 19 prva tri meseca ove godine. Ali, značajno doprinosimo smanjenju lista čekanja na kojima je ovog momenta 670 pacijenata, i mi smo spremni da te liste brzo eliminišemo. Ali, sa druge strane, imamo, takođe, ogroman zahtev sa prebacivanjem hitnih slučajeva iz drugih bolnica iz cele Srbije, a s druge strane, novoregrutovane pacijente sa dijagnostike. Tako da naše ekipe rade bez pitanja radnog vremena i daju najsnažaniji mogući doprinos da te liste budu što manje.

- "Dedinje" u ovom trenutku operiše više nego druge zdravstvene ustanove ove vrste u Srbiji. Činimo to uspešno, na dobro na našeg naroda i države, zahvalni državi koja nam je omogućila ovako svetske uslove da vratimo to svojim radom, i ono što je, naročito, važno da pacijente vraćamo svojim kućama i porodicama. Ubacujemo u vatru mlade lekare. Vršimo intenzivnu obuku mladih kadrova, koje smo primili kroz "Dedinje 2", tako da jednom rečju, na Institutu "Dedinje" vrvi sve od rada, učenja i rezultata. Ja sam dojen, učestvovao sam u gradnji "Dedinja" i ovih ljudi koji su danas vrhunski doktori, pa tako i mladih ljudi.

profesor doktor Milovan Bojić, Institut za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”

Foto: Milena Đorđević

- Svako jutro od 3.45 sati pa tokom celog dana bdijem zajedno sa njima, i vrlo sam ponosam na svoju ekipu, na svoj tim, na svoje medicinske sestre, tehničare, perfuzere, anisteziologe, anestetičare, instrumentarke, bolničare pa do svojih vrhunskih doktora.  Iz Frnacuske nam je čestitala jedna klinika i rekli da smo postali kao Sergej Bubka, onaj rekorder u skoku. On je stalno svoju lestvicu podizao i tokom iste godine sopstvene rekorde prestizao.

  • Predstoji obaranje novog rekorda

Tako je.  Sledećeg ponedeljka, 12. decembra opet ćemo uraditi jedan svetski rekord. Uradićemo veliki broj takozvanih TAVI procedura, neoperativnih zamena aortne valvule kod vrlo kompleksnih i teških pacijenata. Daće Bog da i to protekne dobro, i da ih posle par dana nakon interevncije i boravka na Institutu, opet vratimo kućama.

  • Koje još nove metode izvodi Institut "Dedinje" a koje ne izvode druge ustanove u Srbiji, a i u regionu?

Ja mogu sa ponosom da kažem da Institut "Dedinje" u ovom trenutku može da uradi sve ono što se u svetu u najeminentnijim kućama radi i izvodi. Naši su doktori obučavani u najboljim klinikama Evrope i Amerike,  i ovde dolaze doktori iz  inostranstva da uče. Ugradnja totalno veštačkog srca, koja je sigurni put ka dočekivanju transplantacije kao jedini lek za naše pacijente... Mi imamo Centar za terminalnu srčanu slabost. To su pacijenti koji su išli od nemila do nedraga, rasuti od ambulanti pojedinih KBC i kliničkih centara. Ti pacijenti su danas objedinjeni i imaju nadu da na "Dedinju" mogu da dobiju rešenje. Nije to samo u jednom obliku, to je terapija lekovima i praćenje kroz kliničke studije, to je mehanička cirkulacijska potpora, takozvane pumpe LVAD,  totalno veštaćčko srce, pa sve do transplantacije srca. Ja ću vas samo podsetiti da su upravo na "Dedinju" urađene prve transplantacije srca i jetre, uspešne, još daleke 1995. godine i naši pacijenti žive 25, 26 godina.

  • Ima li naznaka kada bi transplantacije srca ponovo mogle da počnu da se rade na "Dedinju"?

Ja ne znam zašto je ona stajala sve ovo vreme. Očekujemo da će Ministarstvo zdravlja imati razumevanja. Imamo za to upotrebnu dozvolu da nam daju da konačno pomognemo da i tu oblast pokrijemo, koja već 17 godina na "Dedinju" ne funkcioniše iz meni nepoznatih razloga.

 

  • Pomenuli ste usavršavanje vaših ljudi. U kojim sve zemljama oni odlaze, a koja to imena dolaze da gostuju kod vas?

Ja ću samo da vam kažem, a evo ovde imate,  ovde imate Dentona Artura Kuilija, koji je bio legendarni predstavnik Kardioavskularnog instituta u Hjustonu. On je još 1997. godine došao ovde da uradi 2000. operaciju na otvorenom srcu. To je čovek koji je najviše zadužio svetsku kardiohirurgiju. Na njegovim rođendanima su dolazili svi živi predsednici Amerike. Ovde je boravio 10 dana i napisao i zapisao da je Institut "Dedinje" svetska kuća. Od njega, pa preko Delosa Kozgrova koji je vodio Kardiohirurgiju u Ohaju, pa preko Krapantijeva čuvenog Francuza, pa sve do sadašnjih aktuelnih imena najvećih evropskih klinika. Svi oni su dolazili ovde, operisali, radili intervencije, preglede. Tu je bio nedavni i direktor Klinike u Frajburgu i predsednik Evropskog udruženja kardiohirurga, koji je o Institut rekao najbolje moguće reči. Ovde je nedavno boravio i najveći stručnjak za magnetnu nuklearnu rezonancu u kardiovaskularnoj medicini. Ovde dolaze da uče doktori iz Saudijske Arabije, Egipta, Italije, Rumunije, Bugarske pogotovo one metode koje mi treba da učimo i usavršavamo a naročito u oblasti totalnog veštačkog srca. Imamo čak i dva popunjena obrasca da uradimo takvu intervenciju pacijentima iz Milana.

Srpskoj medicini smo podarili 14, 15 novih procedura koje se uopšte nisu izvodile. Ono što je posebno važno, "Dedinje" je akreditovana naučna ustanova. Ovde je stravičan naučni potencijal, koji predstavlja pravi dragulj spske medicine. Prepoznala ga je i Svetska banka, naše Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj. "Dedinje" je kao takvo i kao jedina zdravstvena ustanova dobilo svoje mesto u Bio kanpusu koji uskoro počinje da se gradi. Tako da ćemo imati i fundamentalnu i kliničku nauku.Fundamenealnu kroz laboratoriju za aterosklerozu, vaskularnu biologiju, gensku terapiju i eksperimentalne sale za operaciju na životinjama. To će biti spoj fundamnetalne i kliničke naučno istraživačke prakse koja može da da neverovatne rezultate. A, nauka je znate, kao gitara čije žice treba da izakaju nove divne melodije.

Institut za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”

Foto: Milena Đorđević

Mi imamo ovde 27, 28 mladih ljudi čija je prosečna ocena 10. To su jedna briljantna deca i meni je veliko zadovoljstvo da se svakog jutra okupljamo i propitujemo na zadate teme. To je jedan doprinos da se osetite srećnim da kažete da ste pravilno odabrali profesiju i da brigom za nju stalno potvrđujete da treba stalno da je nadograđujete i usupešno spovodite.

Sve ovo nema nikakvog smisla ako naši pacijenti nisu zadovoljni. U ovoj kući, pacijent je svetinja i briga za njega je nešto što imponuje. Ja svakog ponedeljka obiđem svakog pacijenta u Institutu i svaku prostoriju, i pitam na kraju stručne vizite da li ste zadovoljni brigom, negom, pažnjom i odnosom prema vama. Ono što dobijam kao odgovor to mi je satisfakcija da idem pravim putem, i da ova ekipa koju ja vodim, predstavlja pravi srpski brend. To me ponekad podseća na Fudbalski klub Crvena zvezda 90-tih godina, kada je osvijila evropsko i svetsko prvenstvo.

  • Koliko je korona virus uticao na kardiovaskulrane bolesnike i da li postkovid tek sada uzima danak kada su oni u pitanju?

Bilo je to vreme u koje je zavladala panika. Panika nije dobar saveznik nikome i ona je funkcionisala na svim meridijanima, kao takva u mnogo razvijenijim zemljama. Ja sam srećan što sam stanovnik Srbije koja je zaista na vreme odgovorila i vakcinama i neophodnim merama. Mislim da se kaskalo prilično u svetskim razmerama šta je to korona i da je strah uticao da joj mi neki put damo veći značaj nego što je bila. Lako je posle bitke biti general. Trčali smo za intenzivnim negama i smeštaj pacijenata na respiratore, oni lakše koji su stavljani u periferne delove, stradali su od tromboze, tromba embolije.. Vidim da se to smiruje, teško je bilo u takvim okolnostima svima, nama naročito, jer mi smo hteli, ne hteli bili non-kovid bolnica a funkcionisali smo u kovid uslovima. Mi smo tada zbrinjavali sve akutne infarkte, za gotovo celu Srbiju. Mi smo morali da spasavamo pacijente, bio on kovid pozitivan ili kovid negativan.

Drugačije sada gledamo na stvari. Sećam se da sam ja lično bio izložen napadima da sam pustio da uđe virus u Institut "Dedinje", a Kinezi koji su posle toga došl, rekli su da smo mi preduzeli najbolje moguće mere. Čak su to i javno pohvalili. I u njihovom infektološkom časopisu je izašlo da je "Dedinje najbolje odgovaralo na takve stvari, a  Odeljenje za suzbijanje bolničkih infekcija u Gradskom zavodu za javno zdravlje je reklo da smo se najupšenije borili ali nismo mogli da sprečimo da nam uđe kovid. Jer, imali smo pacijente koji su nam bili u inkubaciji.

Strašno je za mene u tom periodu bilo to što sam morao da odvajam najbolje kardiologe, najbolje anesteziologe i hirurge da rade u kovid bolnicama a ovde su čekali pacijenti kojima je bila neophodna pomoć. Šta je tu naravoučenije kad pogledamo cifre? Lečili smo koronu a smrtnost je opet ostala negde 0,91 a od bolesti srca i krvnih sudova 47, 48 odsto. Moralo se tako, tako je radio ceo svet. Ali, i utakvim okolnostima "Dedinje" nije ostavljalo najteže slučajeve i zbrinjavao je svoje pacijente na najbolji mogući način i na to sam ponosan. Naši doktori su bili najbolji u kovid bolnicama a radili su i u Batajnici, i u Zemunu, i KBC "Dragiša Mišović"...

  • Ima li postkovida?

Naravno da ga ima. On se još izučava. Ono na šta mi obraćamo pažnju u našim ambulantama, a virus je virus i treba sačuvati srce i srčane mišiće, jeste eventulani kovid miokarditis, ali i ostali simptomi koji se mogu javiti a koji su predmet pojačane pažnje naših kardiologa. Za nas je priritet da nemamo miokarditis, to je upala srčanog mišića, kao posledicu virusne infekcije, koja može da dovede do gubljenja srčane snage, slabosti i koji može da uslovi poremećaj srčanog ritma, do neurokardiologije koju, takođe, ovde razvijamo.

  • Kako da sačuvamo srce?

Ja sam 40 godina u ovom poslu i kad nam kažu vi ste dobri kardiolozi ja kažem bolje vam je da imate srce a ne kardiologa a najbolje je i srca i kardiologa. Treba srce sačuvati tako da treba da idete na redovne kardiološke kontrole i preglede, i da budete svoj ministar sopstvenih poslova i dobro upravljate sa stilom i načinom života. Kada smo otvarali "Dedinje 2" rekao da u najmodernijim salama nećemo operisati ni visok krvni pritisak, niti šećernu bolest, ni fizičko nekretanje, ni visoke masnoće nego njihove tragične posledice. Osnovna stvar je ići na kardiološke preglede, ne biti gojazan, fizički se kretati, jesti onoliko koliko možete da izgorite. Naša navika je da, ne jedemo, nego da žderemo, plus nekretanje i eto tragedije razboljevanja.

Ono što mene brine, jeste sve veći broj mladih koji su na operativnom programu. Svako jutro pred operativni program odmah gledam godište, i  aj se broj pomera i mislim da je prevencija kardiovaskularnih bolesti  nešto što je u ovom momentu veoma važno, s obzirom na to da je država mnogo uložila u tercijarni nivo zdravstvene zaštite. Sada treba udariti na prevenciju, zdravstveno-vaspitno rad, i ono što verujem ministarka zdravlja dobro fokusira a to je  porodična medicina i primarna zdravstvena zaštita.

  • Do kog godišta se pomerila granica ljudi koj su listama za operaciju?

Ne bi verovali ali ima ljudi koji su sa 30 godina, 27, 25... Pušenje jeste jedno od velikih zala koje zajedno sa alkoholizmom, gojaznošću, fizičkim nekretanje i uz genske predispozicije, načinom života, ubira stravičan dana. Zato smo tu gde jesmo.

Video: Novi Univerzitetski klinički centar Srbije ozbiljan pogon za lečenje

(Telegraf.rs)

 

-

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Pop

    7. decembar 2022 | 21:16

    Oni su nešto najkvalitetnije što Srbija ima i naše veliko blago znam iz ličnog primera veliko im hvala

    42
    11

    Podelite komentar

  • Pa da

    7. decembar 2022 | 21:52

    Covek ima kontakte i veze u drzavi pa se bori za opremanje svoje bolnice, a ostali nacelnici sa vezama se bore za beneficije i svoje rodjake da zaposle, zabole ih za klinike kojima rukovode, sve propada sem ovog instituta

    38
    12

    Podelite komentar

  • Rajko

    7. decembar 2022 | 20:57

    Svako ko ovoliko stvori u životu je veliki.civek. Zadužio je i spasao mnogo ljudi. Pravi primer dobrog doktora i rukovodioca. Bravo

    32
    21

    Podelite komentar

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Ne želim da budem informisan
Ok