• 16
 ≫ 

Za svega 6 sati dve učenice u Beogradu pokušale da se ubiju: "Samo se jure petice, niko ne vidi znake patnje"

 ≫ 

Mlаdi su u tinejdžerskom dobu jako osetljiva grupa i treba im pružiti mnogo više pažnje, naročito u savremenom kontekstu, odnosno u brzim vremenima u kojima živimo, navodi sociolog Jelena Radović

  • 16
Škola devojčica depresija ocene

Foto: Marko Jovanović, Shutterstock

Pokušaji samoubistava dve učenice u Beogradu, u razmaku od samo šest sati, otvorio je još jednu Pandorinu kutiju. Dok su jednoj motiv navodno bili loši odnosi u porodici, a drugoj jedinica iz matematike, suštinski razlozi ovakvih postupaka kod naših mladi su mnogo dublji.

Prevelika očekivanja društva, nerazumvanje, usamljenost, neposvećenost njihovim brigama i problemima, samo su neki od uzroka rastuće depresije i anksioznosti kod mladih.

Kako za naš portal ističe sociolog Jelena Radović, mlаdi su u tinejdžerskom dobu jako osetljiva grupa i treba im pružiti mnogo više pažnje, naročito u savremenom kontekstu, odnosno u brzim vremenima u kojima živimo.

"Loše оcene, kritika, loši odnosi u porodici, u društvu, nasilje u online i offline životu, sve su to okidači da se dete odluči na samoubistvo. Pored njih postoje verovatno i mnogo dublji razlozi kojih nisu svesna ni deca, niti njihovi roditelji. Меntаlnо zdravlje je podjednako važno kao i fizičko. А svedoci smo toga da se niko ne bavi ovim prvim, i jedva se bavi drugim. Održavanje mentalnog zdravlja i dalje se doživljava kao stigma, a ljudi se plaše ili srame da potraže pomoć", objašnjava Radović.

Statistika govori da su cifre u porastu kada su psihocosijalne smetnje u pitanju.

"Tome je doprineo i period korone, ali i mnoge druge stvari i dešavanja koji nas svakodnevno okružuju. Vannastavne besplatne aktivnosti u okviru škola, koje neće biti udarac na kućni budžet, mogu da pruže deci osećaj zajedništva, mogućnost da lakše prepoznaju svoja interesovanja i da imaju obaveze koje će im prijati, a ne one koje će im predstavljati teret u trci ka nečemu boljem. Takve aktivnosti koje nisu tu 'pro forme' radi značajno pozitivno mogu da utiču na jednu mladu osobu. Animiranje đaka, van suvoparne forme, prepoznavanje njihovog stanja, vođenje računa o pojedincu, ali i kolektivu samo su neki od koraka ka boljem društvu", navodi naša sagovornica.

Ona dodaje da su efikasna sredstva i SOS brojevi telefona.

"Moramo da naučimo i mi kao odrasli da prepoznamo te 'znake раtnје' i pravovremeno reagujemo i obratimo se stručnim licima. Rеаlne činjenice su da postoji mnogo više pokušaja samoubistava nego što ih beleži statistika, a to su navodi iz naših, ali i svetskih institucija. Таkоđe, ukoliko društvo nije zdravo, ne može da bude ni pojedinac. I vice versa. Reforma сеlоg sistema mora da postoji ukoliko želimo da zaštitimo mlade, ali i da vratimo poverenje u institucije", zaključuje Radović.

Jelena Radović, sociolog

Foto: Privatna arhiva/sociolog Jelena Radović

Značajna uloga razrednih starešina

Slično govori i predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić, koji ističe značajnu ulogu psihologa i razrednih starešina, koji bi trebalo da prepoznaju ukoliko u zajednici učenika postoji problem.

"Psihološka služba postoji u svim školama. Zašto deca izbegavaju da se obrate psihologu kad imaju problem, ne znam. Moj stav je da psiholog treba redovno da obilazi odeljenja i razgovara sa razrednim starešinom ukoliko uoči da ima nekih problema", kaže Antić.

Vezujući se za konktene slučajeve pokušaja samoubistava, ističe da problemi učenica nisu sigurno "od juče".

"Ako se dete povuče u sebe, kasni u školu, slabije uči, to su sve znakovi na koje treba reagovati. Takođe, njihovi školski drugovi, koji će najverovatnije znati šta se dešava, treba da se nauče da prijavljuju takve stvari psihologu ili razrednom starešini. Čas razrednog starešine i služi za tu priču, pa se tu mogu locirati brojni problemi, a ne samo opravdavati izostanci. Taj čas treba da bude osmišljen i posvećen i da ima vaspitnu ulogu, da se pokreću teme bežanja sa časova, problema u porodici i drugo... O svemu tome treba detaljno da se raspravlja", dodaje.

Kao posebnu vrstu problema ističe i prevelika očekivanja u pogledu ocena koja su se ukorenula u našem društvu.

"Sigurno je da treba da se probude i ministarstvo i nastavnici i roditelji. Evidentno je da mnogo mora da se radi sa decom da im se objasni da ocene nisu znanje. Na znanju treba da se radi, a ne na ocenama, što je kod nas potpuno suprotno. Zato smo i na dnu funkcionalnog znanja, jer se deca fokusiraju samo na knjigu. Sva deca i roditelji grabe samo na ocene. A važno je primenljivo znanje koje ćemo kasnije koristiiti u društvu i poslu. Moramo da menjamo i načine predavanja, ali i svest da je ocenjivanje ono što trenutno znate. Kod nas se urezala priča da svi moraju da imaju petice i četvorke, naročito u osnovnim školama. Nebitno je da li nešto znamo ili ne znamo, samo da svi imamo prosek 5.00. Taj pritisak najviše vrše roditelji, ali i razredne starešine koje insistiraju da im odeljenje bude odlično. To nije baš normalna situacija. Tražnja za ocenom, a ne za znanjem, je medveđa usluga učeniku i samom društvu. Vi ako nemate odgovarajuća znanja ne možete kasnije da prođete na fakultetu ili nekom poslu", zaključuje Antić.

Video: Snimak sa lica mesta: Pokušaj samoubistva na Senjaku

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Brole

    7. decembar 2022 | 20:17

    Molim da neko organizuje peticiju za smenu ministra, uzas...skolstvo nam je nikada losije, po skolama samo gluposti uce.... ucitelji,nastavnici to je prava banda...MORA POD HITNO NESTO DA SE URADI

    66
    19

    Podelite komentar

  • Sile

    7. decembar 2022 | 20:57

    Skola nije merilo zivota,Roditelji lece svoje komplekse na svojoj deci,zato sto sami oni nisu ostvarili cilj u svom zivotu.Uci,uci, uci i na kraju Inzinjeru idi kod privatnika da ti skida kozu.Cudni su ti zivotni putevi.

    59
    0

    Podelite komentar

  • Deni

    7. decembar 2022 | 20:47

    Mislim da je pritisak roditelja na decu kriv za ovakve stvari,frustrirani roditelji ne znaju kud udaraju.

    44
    3

    Podelite komentar

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Ne želim da budem informisan
Ok