• 0

Beogradski centar za ljudska prava: Hitno omogućiti transplantaciju organa i tkiva sa umrlih davalaca

Poražavajući zvanični podaci pokazuju da do kraja avgusta ove godine nije izvršena nijedna transplantacija organa sa umrlih davalaca zbog nedostatka pravnog okvira za njihovo sprovođenje

  • 0
operacija ilustracija hirurg

Foto: Unsplash/ Ilustracija

U susret obeležavanju 10. decembra, Dana ljudskih prava, kada ukazujemo na ugroženost ljudskih prava u Srbiji u gotovo svim oblastima, Beogradski centar za ljudska prava želi da skrene pažnju na još jedan gorući problem koji uz brzu reakciju nadležnih može da spasi živote ljudi. To je problem doniranja i transplantacije organa i tkiva.

Poražavajući zvanični podaci pokazuju da, za razliku od prethodnih godina, do kraja avgusta ove godine nije izvršena nijedna transplantacija organa sa umrlih davalaca zbog nedostatka pravnog okvira za njihovo sprovođenje, piše u saopštenju.

Zbog toga, Beogradski centar za ljudska prava je uputio inicijativu Ministarstvu zdravlja, Vladi i Narodnoj skupštini Republike Srbije da se u što kraćem roku pripreme i usvoje izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim organima i tkivima čiji su delovi oglašeni neustavnim odlukama Ustavnog suda od maja 2021. godine.

Reč je o odredbama koje su propisivale uslove za darivanje ljudskih organa i tkiva sa umrlih lica i predviđale pretpostavljenu i opozivu saglasnost umrlog za doniranje. U odlukama Ustavnog suda je naglašeno da je pretpostavljena saglasnost umrlog za doniranje organa i tkiva, koju poznaje većina evropskih zakonodavstava, saglasna sa Ustavnom i međunarodnim standardima zaštite ljudskih prava, ali da u odredbe navedenih članova koje su utvrđivale uslove i postupak za doniranje posle smrti davaoca nisu u skladu sa načelom o vladavini prava, zbog njihove nedovoljne jasnosti, preciznosti i predvidljivosti.

Po oceni Ustavnog suda, iz osporenih odredaba navedenih zakona, primera radi, nije bilo jasno i precizno uređeno pitanje odnosa za života izražene volje potencijalnog davaoca organa i volje njegovih srodnika, odnosno to da li je pravo srodnika na protivljenje presađivanju organa i tkiva umrlog autonomno ili je ograničeno voljom umrlog lica.

Takođe je bilo sporno do kog trenutka su srodnici umrlog mogli da ostvare pravo da se negativno izjasne o presađivanju organa, kao i to da li je za presađivanje organa sa umrlog maloletnog lica bez roditeljskog staranja neophodna saglasnost staratelja.

Objavljivanje odluka Ustavnog suda bilo je odloženo za šest meseci, tj. do kraja novembra 2021. godine, kako bi se državnim organima, a pre svega Ministarstvu zdravlja, Vladi i Narodnoj skupštini, ostavilo dovoljno vremena da pre prestanka važenja osporenih odredaba budu izvršene izmene i dopune pomenutih zakona i sprečilo nastajanje pravnih praznina u delu koji je uređivao presađivanje ljudskih organa i tkiva sa umrlih davalaca.

Međutim, čak do danas, izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim organima i tkivima nisu usvojene, te od novembra 2021. godine u Srbiji ne postoji pravni okvir koji uređuje uslove i postupak za presađivanje ljudskih organa i tkiva sa umrlih lica.

Prema podacima koje je Beogradski centar za ljudska prava dobio od Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja, od 2018. do 2022. godine broj izvršenih transplantacija organa se smanjivao. Tako je u 2018. godini obavljeno 64 transplantacija (38 bubrega, 16 jetri i 10 srca) sa 23 donora, u 2019. godini 37 transplantacija (21 bubreg, 9 jetri i 7 srca) sa 15 donora, u 2020. godini deset transplantacija sa tri donora, u 2021. godini devet transplantacija sa tri donora, dok je do kraja avgusta 2022. godini izvršeno svega deset transplantacija, i to samo sa živih davalaca. U isto vreme, prema podacima Ministarstva zdravlja, na republičkim listama čekanja za kadaveričnu transplantaciju bubrega nalazilo se 725 građana i građanki, za transplantaciju jetre njih 68, a za transplantaciju srca 34.

Prema informacijama koje je Centar dobio od Ministarstva zdravlja, krajem 2021. godine bile su formirane dve radne grupe za izradu tekstova izmena i dopuna navedenih zakona koje su pripremile radne tekstove izmena i dopuna, ali ti tekstovi nisu ušli u zakonsku proceduru s obzirom da se čekalo formiranje Vlade Republike Srbije. Prema mišljenju Centra, radni tekstovi izmena i dopuna navedenih zakona koje su pripremile radne grupe Ministarstva zdravlja otklanjaju većinu nedostataka na koje je ukazao Ustavni sud, ali sadrže i određene nedostatke koje bi trebalo otkloniti pre nego što se pristupi njihovom usvajanju u parlamentu.

Imajući u vidu ogroman medicinski i društveni značaj transplantacija u lečenju ljudi kod kojih je došlo do nepovratnog otkazivanja funkcije za život neophodnih organa, ali i obavezu države koja proizlazi iz niza međunarodnih ugovora da uspostavi pravni okvir koji u najvećoj meri štiti živote građana i građanki, neophodno je hitno otpočeti i sprovesti proceduru uspostavljanja pravnog okvira koji uređuje uslove i postupak presađivanja ljudskih organa i tkiva sa umrlih lica, kako bi se zaštitilo pravo građana i građanki na život i najviše standarde zdravstvene zaštite.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Ne želim da budem informisan
Ok