"Sada smo prijatelji za ceo život": Sena je čula za Brana, nije ga ni poznavala, ali mu je donirala bubreg

Foto: Telegraf.rs

Najveći neprijatelj čoveka jeste bolest. Sav novac ovog sveta ne pomaže, ali ljudsko veliko srce može i te kako. Dokaz koliko jedni drugima možemo da pomognemo, pa čak da spasemo život pokazuje i primer Sene Mihailović koja je vođena verom u Boga i dobrim namerama, uspela da spase jedan život. 

Sena je čula da postoji Brano (33), momak za kojeg se prikuplja novac za lečenje, koji ide na dijalizu godinama, a pored toga mu je potreban i donor bubrega nulte negativne krvne grupe. Tada je Sena znala da je ona ta koja će mu pomoći.

Preporučujemo

- Ja sam čula za Brano, ljudi su stalno upućivali apele za pomoć, on je tada išao već na dijalizu. Ja sam vlasnik donorske kartice za živoz bih donirala bubreg i deo jetre i kada sam videla da je potreban donor nulte negativne krvne grupe odlučila sam da pomognem čoveku. Ako jedan dan prođe, a nikome niste pomogli ili niste uradili neko dobro delo, to je za mene uzalud potrošen dan. Moj cilj je da svakodnevno nekome pomognem i da uradim neko dobro delo - priča Sena za Telegraf, i dodaje:

- Ja sam navučena na dobra dela, ne treba mi nikakva motivacija. To sam ja, samo nisam želela da pričam o tome.

Opisala nam je i dan kada je upoznala Brana i njegovu porodicu.

- Donela sam odluku da pomognem čoveku, i kada smo se upoznali ja sam rekla da je sve bezuslovno. Znači, idemo na operaciju i uradiću sve, ali ne želim ni kafu da mi plate. To je bio moj jedini, da nazovemo uslovom. Bilo je tepko objasniti da će neko u 21. veku donirati bubreg bezuslovno nepoznatoj osobi, ali eto i to se dešava - priča nam hrabra Sena.

Prikupljanje papirologije, moglo je da počne. 

- Krenuli smo polako da skupljamo papirologiju i naravno da idemo na preglede, kako bismo videli da li smo kompaktibilni. To je sve jako teško znate, jer ima dosta slučajeva i svakome treba pomoć nažalost. Tokom prikupljanja dokumentacije, pala sam i polomila nogu, ali sam imala veliku snagu volje i tako na štakama sam išla i sve radila kao da se ništa nije desilo. Ljudi često kažu da nešto ne mogu, ali ko hoće nađe način!

"Ti si naše čudo"

- Moram da napomenem, da je sve prošlo kako treba. Ovo je jako bitno, detaljno se rade svi pregledi i pretrage, ako i najmanja sitnica nije kako treba, transplantacija se neće raditi. Mi smo imali tu sreću da sam ja potpuno zdrava i da se podudaramo. Nakon operacije, ja sam ujutru  ustajala, šetala išla do toaleta, posećivala sam i Brana jer je on slab sa engleskim jezikom a ja ih pričam nekoliko, pa sam prevodila doktorima kako mu je, gde ga boli i da li ga nešto boli. Doktori su mi govorili kako sam "njihovo čudo", jer nisu mogli da veruju da sam tako ustala bez problema nakon operacije.

Brano nije skrivao koliko je srećam.

- Brano je jedan skroman i ćutljiv momak, jako malo priča i povučeniji je malo, ali tu sreću kada smo shvatili da je sve u redu, ja vama ne mogu da opišem. Posebno je bio srećan jer sam ja ženkso i nežna sam, ali smo uspeli. Moram da kežm da smo mi sada prijatelji za ceo život i da su oni svi sjajni ljudi, nažalost niko iz porodice nije bio kompaktibilan, ali ja sma bila i srećna sam što sam uspela nekome da pomognem.

Prema Seninim rečima, transplantacija se dogodila pre oko mesec i po dana, ona i Brano su veoma dobro. Kako je i sama istakla tokom razgovora, nikada nije želela da se eksponira javno, ali je dobila motivaciju kada je shvatila da može da apeluje na ljude. Jedna njena rečenica je posebno zanimljiva: "Ovom objavom smo uspeli, ako barem jedna osoba donira krv, tada smo uspeli". Pored toga, naglasila je više puta da nijedna transplantacija ne može da se uradi ako najmanja sitnica nije kako treba, te ovim putem apeluje na sve da pomažu jedni drugima.

(Telegraf.rs)