Srbija postaje ranjiva za epidemije bolesti koje smo uspeli da suzbijemo: Ove nam prete zbog pada vakcinacije

Foto-montaža: Shutterstock

Pad obuhvata vakcinacije protiv pojedinih bolesti u Srbiji, već pokazuje svoje prve posledice, s obzirom na to da imamo šestoro obolele dece starosti do dve godine i po jednu osobu od 47 i 49 godina, kojih su dijagnostikovane male boginje odnosno morbili. Osim njih, Srbiji prema rečima stručnjaka, prete i zauške, rubela, ali i dečja paraliza, difterija, veliki kašalj...

Jednom rečju, sve one bolesti protiv kojih je vakcinacija obavezna, a obuhvat, bez obzira na to uporno pada.

Preporučujemo

Sa morbilima nam se desilo upravo ono na šta naši lekari skretali pažnju dve i više godina unazad. Ipak, desilo nam se da je obuhvat pao u 2021. na 74, 8 odsto, i to za 4 odsto u odnosu na 2020. kada je bio 78, 1 odsto. Da bi se epidemije izbegle, neophodno je da on bude 95 odsto.

Zato sada strahujemo od 2017. i 2018. godine kada je od malih boginja  obolelo 5.318 osoba, dok je 15 umrlo, među kojima je bilo četvoro dece mlađe od 5 godina. 

Trenutno, zaključno sa 12. januarom, sa njima se bori 6 osoba iz Smedereva. Radi se o pet nevakcinisanih osoba, koje imaju ispod dve godine života, koje su hospitalizovane, i jednoj osobi nepoznatog vakcinalnog statusa od 47 godina.

- Komplikacija u vidu upale pluća prisutna je kod dvoje obolele dece. Jedno od dece hospitalizovano je u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj - navodi se u izveštaju Instituta "Batut".

Od 11. januara na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Srbije, a Batut" podseća da je tokom epidemije 2017. i 2018.  od oko 5.800 obolelih, 93 odsto bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom i da je jedna trećina obolelih bila je hospitalizovana zbog težine kliničke slike praćene komplikacijama.

I, kao da se to nije desilo, po Izveštaju "Batuta" u centralnom delu Srbije u 2021. godini vakcinisano je 75,8 odsto a u Vojvodini 72,1 odsto planirane dece.

"Analiza postignutog obuhvata MMR vakcinacijom po okruzima pokazuje da obuhvat od 95 odsto nije postignut ni u jednom okrugu, dok je obuhvat veći od 90 odsto dostignut u svega tri od ukupno 25 okruga -Borskom u centralnoj Srbiji, i Severnobanatskom i

Severnobačkom okrugu u Vojvodini. Obuhvat niži od 80 odsto registrovan je na teritoriji devet okruga, a najniži je bio u Južnobačkom - 46,8 odsto, Rasinskom- 65,7 odsto, i Raškom okrugu - 66,4 odsto", navodi se u izveštaju "Batuta".

Najniži obuhvat u centralnoj Srbiji je bio u Vladičinom Hanu - 33,8 odsto, i u Surdulici 42,7 odsto, a u Vojvodini u Novom Sadu - samo 24,4 odsto.

"I dalje se beleži veliki broj opština sa obuhvatom ispod 80 odsto", napominje se u izveštaju "Batuta".

Pad i u revakcinaciji

I revakcinacija protiv morbila, rubele i zaušaka pre polaska u prvi razred osnovne škole, tokom 2021. godine sprovedena je sa obuhvatom od 85,8 odsto na nivou Republike, odnosno sa 85,2 odsto u centralnoj Srbiji i 87,6 odsto u Vojvodini.

Rubela opasna za žene, zauške za muškarce

Pedijatar Saša Milićević podsetio je ranije za Telegraf.rs da su morbili bolest virusnog porekla, koji kod dece uglavnom prođu bezopasno ali da mogu da naprave problem starijim osobama, koje nisu vakcinisane jer tada nije bilo MMR vakcine.

- Može da se desi da se dogodi epidemija morbila koja bi mogla da se proširi na odrasle. A odrasale osobe, pogotovo stariji, hronični pacijenti, mogu posebno da budu osetljivi na virus morbila, jer kao deca ga nisu preležali ili nisu vakcinisani. Tada MMR nije postojala. Tako da, preti opasnost da se razvije epidemija morbila kod dece koja bi se prenela na odrasle, i kod hroničnih pacijenata. Morbili su dosta zarazni, i brzo se prenose, i mogu da naprave komplikacije u smislu upale pluća, upale ovojnica mozga... Uglavnom prođu bezopasno ali ima situacija da mogu da naprave ozbiljne probleme - kaže Milićević i dodaje da se kod vakcinacije MMR-om ne radi samo o morbilima:

- Rubeola je, takođe, važna, može da bude nezgoda za ženski rod, za devojke i za žene u periodu trudnoće, a za dečake mogu da budu opasne zauške jer mogu da napadnu testise. Sve tri bolesti mogu da naprave komplikacije. Zato je vrlo važno da se održi nivo kolektivnog imuniteta. Dosta je i kovid doprineo tome da opadne vakcinacija, mnogi ljudi nisu smeli da idu u dom zdravlja da se dete ne bi zarazilo, a odlagano je i samim tim jer su i mnoga deca bila bolesna. Poremetila se redovna vakcinacija i drugim vakcinama ne samo MMR-om. Postoje velke šanse da se to vrati u normalu, i apelujemo da se deca vakcinišu jer jedino vakcine mogu da zaštite od tih bolest - kaže Miižević za Telegraf.rs.

Inače, u Srbiji je u 2021. godini potvrđen jedan slučaj morbila u Nišavskom okrugu kod detet 2018. godište, koje je uredno vakcinisano za uzrast. Od zaušaka su prošle godine obolele četiri osobe, dve u centralnoj Srbiji, i toliko i u Vojvodini, dok nije bilo prijavljenih slučajeva rubele u 2021. godini, a jedan je bio u 2020. godini.

Foto: Shutterstock

U Srbiji je opao i obuhvat petovalentnom vakcinom DTaP-IPVHib, protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize i oboljenja izazvnih hemofilusom influence tip B. Registrovan je obuhvat vakcinacijom protiv dečije paralize od 90,8 odsto, što je ispod ciljne vrednosti od 95 odsto, i obuhvat je među najnižima u poslednjih 10 godina.

Prema podacima "Batuta" difterija je eliminisana u Srbiji. Poslednji slučaj ovog akutnog bakterijskog oboljenja, koje najčešće zahvata krajnike, ždrelo, nos, a ponekad i druge sluzokože ili kožu, i koje je teško za novorođenčad i malu decu, je registrovan 1980. godine.

Kada je reč o dečijoj paralizi, u periodu od 1996. do 2021. godine kod nas je prijavljeno 30 slučajeva, od čega je 24 slučaja bilo izazvano divljim polio virusom, a šest slučajeva je klasifikovano kao poliomijelitis udružen sa vakcinacijom.

Samo da nam ne dođe divlji polio virus

Od 1997. godine nije prijavljen nijedan slučaj dečije paralize izazavan divljim poliovirusom, međutim, on je pretnja.

Epidemiolog Predrag Kon rekao je za Telegraf.rs, da je sreća što nemamo u cirkulaciji divlji virus ali da je on i te kako briga zbog migrantske krize.

- Može i difterija. Mi sa padom obuhvata postajemo ranjiva zemlja za epidemije bolesti koje smo stvarno uspeli da suzbijemo. Nije to lako podići nijednim emisijom, člankom, mora da se ide na teren, da se trpi, ima antikcinalista koji su vrlo agresivni. Vi znate da ima ubistava onih koji su radili posao u Pakistanu, koji su išli da vode vakcinaciju da bi se eleminisali dečija paraliza. Pretnje smrću da ne pričam, ali jednostavno to nije sladak posao- kaže dr Kon i  dodaje:

- Edukacija mora da se spusti na najniži nivo a to je u školama, jer ono što naučite kao dete teško zaboravljate, a sa druge strane učvršćuju se stavovi. Posle toga može neko da vas zbuni ali imate stabilan odnos prema tome. Problem je što se pojavljuju ljudi koji i nakon kompletnog objašnjenja, i potpuno jasnih dokaza, i dalje ostaju na stavovima u koje toliko tvrdo veruju, da vi ne možete da promenite to mišljenje.

I on kaže da nisu samo male boginje problem, već i zauške i rubeola.

- Zauške mogu opet da nam se pojave. Imali smo importovane slučajeve iz Bosne pre jedno 5,6 godina.

U 2021. godini u Srbiji je prijavljen je jedan slučaj tetanusa a poslednji slučaj ovog oboljenja sa smrtnim ishodom registrovan je 2009. godine u Pčinjskom okrugu. Od velikog kašlja, u 2021. godini u Srbiji je obolelo 5 osoba. Poslednji smrtni slučaj beleži se iz 2018, a koji je bio prvi nakon 1985. godine. Tokom 2021. godine prijavljeno je 16 osoba obolelih od pneumonije izazvane Hemofilusom influence tip B, a nije bilo prijavljenih slučajeva meningitisa izazvanog ovim uzročnikom.

Definicije bolesti

Male boginje (morbile) 

Male boginje su jedna od najzaraznijih virusnih infekcija. Prenose direktnim kontaktom sa obolelom osobom (poljubac, rukovanje), putem vazduha respiratornim kapljicama koje emituje obolela osoba (kašalj, kijanje) i retko indirektnim putem preko sveže kontaminiranih predmeta. Posle inkubacije od 7-18 dana, dolazi do pojave povišene telesne temperature, sekrecije iz nosa, kašlja i konjunktivitisa (vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci). Ovi simptomi traju 2-4 dana, nakon čega dolazi do skoka telesne temperature i preko 40 stepeni, i pojave makulopapulozne ospe prvo na licu, iza ušiju i na vratu, koja se zatim širi na trup i ekstremitete.

Obolela osoba je zarazna poslednjeg dana inkubacije (kada je još uvek bez tegoba), 4 dana pre izbijanja ospe i 4 dana nakon izbijanja ospe. Komplikacije su češće kod dece mlađe od 5 godina i odraslih osoba starijih od 20 godina. To su: zapaljenje pluća (pneumonija), zapaljenje srednjeg uha, dijareja, zapaljenje mozga i gubitak vida. Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe i oko 60 odsto slučajeva smtnih ishoda nastaje upravo zbog ove komlikacije. Svaki hiljaditi bolesnik dobija zapaljenje mozga, dok na 1000 obolelih sa navedenom komlikacijom dolazi do smrtnog ishoda.

Zauške

Zauške su bolest koju izaziva mumps virus, a prenosi se kapljičnim putem i kontaktom sa pljuvačkom inficirane osobe. Inkubacija je od 12 do 25 dana. Oboljenje je praćeno temperaturom, otokom i bolom jedne ili više pljuvačnih žlezda. Moguće komplikacije su zapaljenje polnih žlezda, aseptički meningitis, encefalitis, gluvoća. Imunitet nakon obolevanja je doživotan. Bolest se najčešće javlja kod dece u uzrastu 5-9 godina, mada mogu da obolevaju i adolescenti i odrasli.

U približno 30 odsto slučajeva simptomi su blagi i ne ukazuju na bolest ili je infekcija bez simptoma. Veliki broj infekcija kod dece mlađe od dve godine je bez kliničkih simptoma. Više od 95 odsto vakcinisanih razvija imunitet koji je dugotrajan, a verovatno i doživotan.

Rubela

Rubeola je akutna bolest uzrokovana virusom koji se prenosi kapljicama i u direktnom kontaktu sa sekretom iz nosa i ždrela inficiranih osoba. Simptomi bolesti su blagi i kod dece i kod odraslih, a 25-50% inficiranih nema simptome. Inkubacija iznosi obično 14-23 dana, nakon čega dolazi do pojave temperature, malaksalosti, ospe i uvećanja određenih limfnih žlezda. Ospa kod rubela infekcije je bleđa i nije u slivenoj formi, kao kod malih boginja.

Infekcija virusom rubele tokom trudnoće može zahvatati sve organe ploda i izazvati pobačaj, kongenitalne anomalij ili mrtvoređenost. Više od 90% fetusa majki koje su inficirane tokom prvih 11 nedelja trudnoće razviće teške defekte koji čine kongenitalni rubela sindrom (КRS). Manifestacije КRS mogu biti prolazne (npr. purpura), trajne malformacije (npr. gluvoća, defekti CNS, kongenitalne srčane mane, katarakta) ili kasne manifestacije (npr. šećerna bolest, zapaljenja štitne žlezde, autizam).

Difterija

Difterija je akutno bakterijsko oboljenje koje najčešće zahvata krajnike, ždrelo, nos, a ponekad i druge sluzokože ili kožu. Oboljenje je teško za novorođenčad i malu decu. Lokalno nastale promene se sastoje od krpastih sivkastih skrama, a kasni efekti nakon dejstva otrova koji luči bakterija mogu nastati nakon 2-6 nedelja i obuhvataju paralizu određenih centralnih i perifernih nerava i zapaljenje srčanog mišića. Bolest se prenosi u kontaktu sa obolelima ili kliconošama. Inkubacija je od 2 do 5 dana, a osoba je zarazna obično dve nedelje. U 5-10% slučajeva bolest se završava smrtnim ishodom. Preležana bolest ne dovodi uvek do stvaranja dugotrajnog imuniteta. Nevakcinisana i nepotpuno vakcinisana deca i odrasli mogu da obole.

Veliki kašalj

Veliki kašalj je zarazna bolest disajnih puteva izazvana bakterijom. Bolest se uglavnom javlja kod beba i male dece, a lako se prenosi sa osobe na osobu kapljičnim putem. Prvi simptomi nastaju 7-10 dana nakon infekcije i uključuju temperaturu, curenje nosa i kašalj koji se razvija u napade kašlja koji su praćeni zacenjivanjem, a koji kod beba mogu izazvati i nedostatak vazduha. Zapaljenje pluća, konvulzije i encefalopatije su moguće komplikacije kod ove bolesti.

Oboleli su zarazni oko tri nedelje od početka kašlja ukoliko se ne leče. Bolest se sprečava imunizacijom. Zahvaljujući dugogodišnjoj primeni vakcine i visokom obuhvatu imunizacije ova bolest se registruje kroz pojedinačne slučajeve u poslednjih pet godina u Srbiji.

Dečja paraliza

Dečja paraliza (Poliomyelitis) je zarazna bolest koju izaziva virus koji nakon unošenja u organizam može da izazove i oštećenja nervnog sistema uzrokujući i paralizu (oduzetost). Кod jedne od 200 zaraženih osoba razvija se paraliza, a kod 5-10 odsto osoba sa paralizom dolazi do smrtnog ishoda zbog paralize mišića za disanje.

Kao „mala bolest“ karakteriše se simptomima kao što su temperatura, slabost, glavobolja, mučnina i povraćanje, a ukoliko bolest napreduje u „veliku bolest“ javljaju se jaki bolovi u mišićima i ukočenost vrata i leđa sa pojavom akutne mlitave oduzetosti, koja je karakteristična po asimetriji i koja ostavlja doživotnu invalidnost.

Bolest se javlja pojedinačno i u epidemijama, a prenosi se direktnim kontaktom, uglavnom fekalno-oralnim. Vreme od unošenja uzročnika u organizam do razvoja bolesti se kreće od 3 do 35 dana. Кod obolelih virus se izlučuje stolicom do šest nedelja od početka bolesti.

Ovo je bolest dece uzrasta do pet godina života u 80-90 odsto slučajeva. Vakcina data u više doza daje zaštitu tokom života.

(Telegraf.rs)