Čuvena kućica na Drini prkosi (ne)vremenu, ovako izgleda posle poplava: Izgradili je dečaci a ove tajne krije

Kućica na Drini predstavlja svojevrsnu turističku atrakciju koja privlači posetioce ne samo iz Srbije i zemalja bivše Jugoslavije, već i iz dalekih krajeva sveta. Ova građevina odoleva godinama i vremenskim nepogodama još od davne 1968. godine, a pre samo nekoliko dana stigli su uznemirujući snimci nabujale reke koja velikom brzinom prolazi kroz simbol Bajine Bašte. Ipak, ni ovoga puta mala drvena konstrukcija nije odolela Drini, a jedan od njenih osnivača Miško Savić Zuzec za Telegraf.rs kaže da su ovogodišnje poplave pre svega predstavljale veliki test.

Ove godine, atrakcija koja se našla čak i na naslovnici magazina "Nacionalna Geografija" proslavlja svoj 54. rođendan, a njen trenutni vlasnik Miško, bio je tu od prvog dana. Iako je prva pomisao na kućicu turistički doprinos, on nam je otkrio da su u stenu na kojoj se nalazi, pored šrafova i eksera uklesane decenije uspomena, smeha i priča iz detinjstva.

Kako je objasnio, grupa tinejdžera tada nije imala ništa osim igre i čvrstog prijateljstva koje ih je vezivalo, a kao uspomenu na neka lepša vremena, odlučili su da sa svojih deset prstiju podignu spomenik tom periodu. Iako je Drina već jednom uspela da je sruši u trenu, Miško je ubeđen da su pronašli formulu kako bi kućicu sačuvali od bilo koje pretnje i kako bi i buduće generacije mogle da osete deo njihove želje, rada i truda.

- Prve kućice su bile najinteresantnije jer su bile naša igra. Svaka sledeća nas je sve više vezivala za ovo mesto, a i dan danas se pokazuje kao vrlo interesantan ambijent i atrakcija. Veoma je popularna u svetu, pogotovo zbog načina na koji je izgrađena i na kakvom mestu. Toliko je popularna da je samo mesto Bajina Bašta postalo poznato po njoj. Prva originalna kućica izgrađena je primitivno, bez alata, jer nismo imali iste mogućnosti kao danas. Posedovali smo samo čekić, eksere i testeru, a od čega smo je i pravili, tako je i izgledala. Međutim bila je vrlo interesantna. Jedini problem je što nije bila pričvršćena i jaka kao ova danas. Nama je ovo mesto služilo za igru i kupanje, svaki dan smo provodili ovde. Često nas je tu hvatalo i nevreme pa smo došli na ideju da nešto napravimo kako bismo mogli da se sklonimo, tako je i bilo - šta smo zamislili, to smo i ostvarili - priseća se vlasnik sa osmehom na licu.

Ipak, ta 2010. godina bila je kobna za ovaj simbol prijateljstva. Bujica koja je brzinom od 4.000 kubnih metara u sekundi prolazila kroz branu odnela je ju je u sekundi, ali kako navodi naš sagovornik, sve ovo je bio jedan veliki test, jer želja da uspomene prežive ni tada nije jenjavala. Miško odlučuje da sagradi novu građevinu, kojoj ni najjači udari vode ništa neće moći.

- Tog decembra voda je došla na 20-30 centimetara ispod samog krova i postojao je dodatni problem jer je iz neznanja stavljen crep koji je stvarao potisak na nju. Ta jačina vode dodatno je zaljuljala od krova i ona se samo srušila. Ova sadašnja kućica je velikih gabarita s obzirom na to da se nalazi na samoj vodi, a njena kvadratura je 6 sa 4. Prva je bila 2,20 metra sa 1,20 i bila je minijaturna. Sada smo morali da razmišljamo kako da je obezbedimo i osiguramo. Pravljena je iz delova od drveta i nema nijedan ekser u sebi. Cela je utegnuta šrafovskim navojima od stene pa do krova. Dodatni sistem koji je vrlo važan i pokazao se ove godine kao vrlo dobar jer je ove godine u toku poplava voda tekla 2000 kubnih metara u sekundi kroz branu, podizali smo prednje i zadnje stranice, koje omogućuju vodi da prolazi kroz nju, te nije imala pritisak i voda joj nije mogla nauditi, samo je tekla - priča Miško i objašnjava da su veoma zadovoljni jer je poplava bila veliki test njihovog rada i truda, te su imali priliku da vide šta su uspeli da stvore, a strah ni u jednom trenutku nije postojao.

Kako kaže, interesovanje turista je enormno. Svako ko prođe kroz ovaj deo Zapadne Srbije mora da poseti atrakciju, a u letnjem periodu prizor je najlepši. Ipak, pandemija korona virusa dosta je uticala na smanjenje broja stranaca, ali se Miško nada da će se situacija uskoro promeniti.

- Na obali uvek imamo dva čamca kojima se do nje dolazi, ona je 6 meseci otvorena, a drugih 6 zatvorena baš zbog ovakvih situacija. Svako ko želi da pređe pozove nas na broj telefona na obali. Svi posetioci uživaju, a pogotovo turisti iz inostranstva. Toliko su srećni i oduševljeni da ne mogu da veruju da su to doživeli. Stranci su uglavnom zainteresovaniji, ali zbog korone njihov dolazak se malo proredio, te je veća poseta domaćih turista - navodi naš sagovornik.

Miško zaključuje da njegovo zadovoljstvo ne može biti veće. Bez obzira na izazove, on i njegovi prijatelji sa samo 14 godina uspeli su da stvore nešto o čemu će pričati ceo svet i trajati večno.

- Neverovatno je da jedna stena nosi toliko uspomena - kaže on kroz osmeh na licu.

Za nekog možda samo drvena građevina, ali za Miška i nekolicinu dečaka ova konstrukcija predstavljala je ceo svet i toplinu u srcu koja će trajati do kraja njegovog života.

(Telegraf.rs)