Uskliknimo s ljubavlju, svetitelju Savi: Slavimo osnivača pismenosti, Savindan

Foto: Wikimedia/MOSSOT

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici  danas slave Svetog Savu, odnosno Savindan, koji je i školska slava.

U crkvenom kalendaru ovaj dan je obeležen crvenim slovom, a Sveti Sava je sinonim za srpski narod, za sve ono što predstavlja naše duhovno biće.

Preporučujemo

Sveti Sava se rodio kao Rastko Nemanjić (1174 - 1236.) i odrekao zemaljske vlasti i zamonašio se. Tada je postao Sava. Sava je bio raški plemić iz vladarske porodice Nemanjića. Bio je prvi srpski arhiepiskop, uticajni diplomata, a naša pravoslavna crkva ga slavi kao svog osnivača.

Rastko je bio najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i brat kraljeva Stefana i Vukana. Proglasio je samostalnost raške crkve i postavio osnove Srpske pravoslavne crkve.

Kada je napunio 17 godina, odlučio je da ode na Svetu Goru koja se sada nalazi u Grčkoj i postao monah. Toliko se, kako se navodi zaljubio u pravoslavnu veru, da je odlučio da napusti svoju titulu princa. Kasnije mu se pridružuje i otac Stefan Nemanja. Njih dvojica su 1198. godine oživeli zapušteni manastir Hilandar.

Za vreme svog života, Sava je putovao, pomagao ljudima i postupao pravedno. Ispisane su mnoge priče o njegovom delu.

Sava se povukao sa mesta arhiepiskopa 1234. godine. Za naslednika je postavio Arsenija, koji mu je bio učenik. Sava se zatim uputio na drugo putovanje na Istok. Prema istorijskim spisima, umro je 1236. godine u Velikom Trnovu. Navodno je dobio upalu pluća.

Njegove mošti je u manastir Mileševo preneo njegov nećak, kralj Vladislav 1237. godine.

Kao školska slava Sveti Sava je bio ukinut 1945. godine kada su komunisti došli na vlast. U škole je vraćen 1990. godine. Na taj dan nastava se ne održava, a osim u Srbiji, slavi se u Republici Srpskoj.

(Telegraf.rs)