Prof. Stoiljković: Promenama u organizaciji, stimulisanjem i manjim zalihama do boljeg zdravstva

Foto: Tanjug/Dimitrije Nikolić

Konsultant u oblasti menadžmenta, profesor Vojislav Stoiljkovića iz Niša ocenio je da se boljom organizacijom i edukacijom u sektoru zdravstva mogu ostvariti uštede i do 30 odsto.

On je za TV K1 rekao ocenio da su zalihe jedan od najvećih izvora rasipanja i da je korak u dobrom pravcu inicijativa da se smanje zalihe što bi obezbedilo uštede od sto miliona evra.

Preporučujemo

Stoiljkovića je ocenio da je zdravstvo na platformi koja gori, ne samo u Srbiji nego i u svetu, jer su troškovi sve veći, a populacija sve starija. "Sve što treba da uradimo je da se ugledamo na napredne zemlje i da izbacimo sve aktivnosti koje ne dodaju vrednost.

Ja sam to realizovao na tri klinike i u jednom centru u niškom Kliničkom centru 2012. i 2014. godine.

Moramo da obrazujemo ljude kako da pojednostave procese", rekao je on. Stoiljković je ocenio da se uslugom eRecepta eliminisala potreba da pacijent jednom mesečno dolazi kod lekara.

"Zahvaljujući eReceptu smo iz upotrebe izbacili i papire. Kada bi se smanjilo rasipanje, čudo bi bilo. Dodajte tome i eKarton i uštede su još veće", rekao je on.

Poručio je da u snabdevanju lekovima treba da se primeni ono što rade svi, a ne da centralna apoteka dobije odjednom ogromnu količinu lekova koje nema gde da smesti, umesto da se povuče ona količina lekova koja je potrebna za nedelju dana.

"Trebalo bi izbaciti apoteke na klinikama i obezbediti direktno snabdevanje na odeljenjima", rekao je on.

On smatra i da se bez novca mozz mnogo postichi boiljom organizacijom.

"Ako se u punom kapacitetu koriste operacione sale i oprema, postižu se sjajni rezultati", ocenio je Stojiljkovic.

Stručnjak za strategijski menadžment u javnom sektoru Mihailo Rabrenović ocenio je da velike zalih vezuju kapital ako stoje u magacinu.

"Moraju da se podignu kapaciteti rukovodilaca zdravstvenih ustanova. Imamo oko 350 ustanova, direktore ustanova, nadzorne i upravne odbore i sa manje novca mora da se uradi više, na zakonit način", rekao je on.

Dodao je da postoje "fine" metoda u menadžmentu javne uprave o kojima se sada razgovara u Ministarstvu zdravlja.

"Jedna od njih je da se sa sekundarnog i tercijarnog nivoa određene aktivnosti spuste na primarni nivo. U tercijarnom nivou su najveći stručnjaci i najskuplje su aktivnosti. Trebalo bi da se lekari opšte prakse dodatno edukuju, da se kupi nova oprema za domove zdravlja i da se u njima više radi", rekao je on.

Založio se za uvođenje normativa za lekare pa ko ostvari normu prima punu platu, a ko je prebaci biva nagrađen. Rabrenović je ocenio da se uvođenjem digitalizacije u evidencije nabavki u zdravstvu postižu velike uštede.

"I direktori zdravstvenih ustanova trebalo bi da budu samostalniji i da odgovornije donose odluke. I obrazovanjem može dosta toga da se uradi. Šarolika je situacija u Srbiji: u nekim bolnicama imamo sjajne rukovodioce koji su se doškolovali. Zakon propisuje specijalizaciju kako bi se podigla kadrovska struktura, jer drugačija je priroda posla lekara ili hirurga i rukovodilaca bolnica", rekao je on.

Rabrenović je ocenio da je dobra ideja da se ne stvaraju zalihe jer onda kapital stoji u magacinu.

" Zašto operacione sale rade samo pre podne? To je zadatak Vlade i Ministarstva zdravlja", ocenio je on.

Dodao je i da Srbija treba da se okrene propagiranju zdravog stila života kao što se radi na zapadu.

"Prevencija je mnogo važna. Moramo početi da kontrolišemo šta postiže zdravstvena ustanova s aspekta finansiranja. Da počnemo da merimo zdravstvene ishode: šta je s tim pacijentima?", zaključio je on.

Ginekolog i konsultant Svetske banke na Drugom projektu razvoja zdravstva Srbije Simo Vuković oceno je da su nezadovoljni pacijenti glavni problem našeg zdravstva.

"Radimo na tome da se do maksimuma iskoriste kapaciteti koje imamo. U većini bolnica iskorišćenost postelja je 50 ili 60 odsto i imamo nasleđeni sistem finansiranja. Kako se plaća bolnica? Tako što vidimo koliko je novca potrebno za plate, za krevete, za lekove, za grejanje i vidimo koliko smo prošle godine potrošili – i toliko vam svake godine damo novca. A taj novac dolazi od doprinosa i od poreza", objasnio je on.

Dodao je da to ništa ne govori o tome šta ustanova radi, a koliko radi trebalo bi da bude plaćena.

"Ne da plaćamo krevet nego da ta bolnica nekoga leči. Zdravstveni sistem mora da bude orijentisan na pacijenta, ne na zgradu ili na lekara. Pacijenti se žale s pravom - platili su doprinos a ne mogu da urade skener ili u apoteci nemaju lek koji im je potreban", rekao je on.

Građani Srbije izdvaju 40 odsto novca za zdravstvo od svojih plata, a najčešće se žale na prepreke u dostupnosti usluga pre svega radiološke dijagnostike, a i brzih laboratorijskih analiza.

Govoreći o većem uključenju privatnog sektora Vuković je rekao da je to moguće ali da košta.

"Dve su opcije da se to postigne: jedno je da smanjite nivo sredstava za javne ustanove i da se to prelije u privatne, a opcija B je da Ministarstvo i Vlada dodaju još para kako se bi izdvajala sredstva za javni sistem", rekao je on.

On je ocenio da su se tokom kovida milionski iznosi trošili za nerezonsko proveravanje d-dimera, te da su rađene desetine hiljada snimaka na skeneru. Poručio je da treba govoriti i o kvalitetu zdravstvene zaštite odnosno da li je isti kvalitet operacija u Majdanpeku i u KCS.

"Moraju postojati centri izuzetnosti koji bi trebalo da omoguće podjednak kvalitet lekara i medicinske opreme. Ne može u svakoj bolnici da se radi sve, nego da odredimo šest tačaka za, na primer, operaciju kuka, a ne 30", poručio je on.

Vuković je rekao da su plate lekara oko 1.000 evra što je ocenio kao nedovoljno, a da je jedan od glavnih razloga za odliv ljudi iz zdravstvenog sektora nedostatak vrednosnog sistema, jer treba da se zna ko koliko radi i da postoji mogućnost napredovanja.

"Iako je tokom kovida došlo do povećanja plata, to je još uvek nedovoljno i to mora biti jedna od hitnih mera kako nam lekari ne bi odlazili u inostranstvo, ali i u privatne ustanove", rekao je on.

Vuković je ocenio da je centralni problem zdravstvenog sistema nezadovoljstvo građana i pacijenata koji vape za brzim zakazivanjem specijalističkih i ambulantnih pregleda.

"Problem je u organizaciji. Patimo od manjka lekara pogotovo specijalista, a nemamo ni dovoljnu efikasnost u radu. Moramo da motivišemo lekare i medicinsko osoblje, da ih nagradimo za ono što ostvaruju na poslu", naveo je on.

Istakao je da ne mogu gotovo istu platu imati lekari koji najmanje i najviše rade.

"U okviru projekta na kojem radim pripremili smo kompletne mehanizme za ocenjivanje lekara i njihovih timova kako bi se omogućilo da se te razlike vide i da se podstaknu da budu efikasniji i da taj rad bude kvalitetniji. Da kroz digitalizaciju tačno znamo koliko rade", rekao je on.

Založio je da se novac uloži u prevenciju umesto da ga "pojedu" bolnice.

(Telegraf.rs)