Neverovatna priča o selu na jugu, prirodna nepogoda ga uklonila: Pre 60 godina reka Visočica potopila Zavoj

Foto: Ivan Strahinić

Krajem februara 1963. godine, nakon klizišta koje je pokrenulo otapanje snega na južnim padinama Stare planine, deo planine blokirao je reku Visočicu koja je napunila kotlinu i potopila pirotsko selo Zavoj sa preko 1.500 stanovnika. Nije bilo žrtava, a meštani su se raselili i formirali naselje bliže Pirotu, nazvavši ga Novi Zavoj, da bi celo selo u potpunosti nestalo pod vodom Zavojskog jezera izgradnjom brane krajem osamdesetih godina prošlog veka.

Stevan M. Stanković u svom tekstu Zavojsko jezero objavljenom u Pirotskom zborniku 1969. godine piše da je zima te godine bila izuzetno hladna i sa niskim temperaturama tokom januara i u prvoj polovini februara te 1963. godine, pišu Južne vesti.

Preporučujemo

Naglo otapanje snega sa Stare planine počelo je polovinom februara pa su padine bile zasićene vodom, a došlo je i do pojave pukotina u mestu zvanom Izvorski dol, nizvodno od Zavoja.

Meštani tome nisu pridavali veći značaj jer je sličnih pojava, manjih razmera, bilo i ranije u ataru sela Zavoj. Desetak dana kasnije, u noći između 23. i 24. februara, Izvorski dol postaje prava bujica razdrobljene i raskvašene zemljane mase, iza čega dolazi do kliženja terena ogromnih razmera. U rano jutro 25. februara došlo je do najvećih pokreta. U 8 sati istog dana Mesna kancelarija sela Zavoj obaveštava Opštinu Pirot o katastrofi koja je na pomolu - napisao je Stanković.

Svedok dešavanja bio je tadašnji srednjoškolac Vojislav Minić koji je godinama posle toga, kao hroničar sela koje više ne postoji, u svojoj knjizi Zavoj napisao šta se tih dana dešavalo.

Zavojci su pod stihijom morali da napuste svoje domove. Najpre oni čije su kuće najniže i najbliže reci. Na brzinu su iseljavali, noseći u brda van domašaja jezera, sve: hranu, odeću, alat, posuđe, nameštaj... Obližnja brda su postala prava skloništa pod vedrim nebom. U pomoć odmah pristižu iz susednih sela i Pirota. Vojska je takođe odmah pritekla u pomoć - napisao je Minić.

Prema Stankovićevim podacima, dužina klizišta iznosila je 1,3 km, prosečne širine od 160 do 220 metara i potopljeno je bilo 170 hektara zemljišta.

Prema njegovim sećanjima, prve količine materijala dospelog u korito pokušali su da otklone ljudi iz sela Zavoj, ali u tome nisu uspeli, a njima su pritekli u pomoć i pripadnici JNA koji su pokušali da minama razbiju neprestano nadolaženje zemljane mase i spreče obrazovanje brane, ali ni oni nisu uspeli.

Tako je 26. februara urvinski proces savladao minere i napore ljudi da spreče stvaranje brane. Visočica je stala, a njeno korito, iza nastale brane, brzo se ispunilo vodom koja je počela da se izliva, plaveći najniže delove dolinskog dna, obradive površine, obližnje vodenice, a zatim i kuće sela Zavoj. Taj dan, 26. februar, uzima se za početak stvaranja Zavojskog jezera - pisao je Stanković.

Četvrtog dana po stvaranju brane voda je potopila čitavo selo Zavoj i najniže kuće susednog sela Male Lukanje, a krajem marta iznad površine jezerske vode dizali su se samo krovovi kuća na višim delovima dolinskih strana, krov crkve i škole u Zavoju i vrhovi najviših topola koje su rasle pored Visočice.

Na mestu koje je krenulo da klizi nalazile su se pojate gde su ljudi čuvali stoku i stočnu hranu. Niz brdo je sa zemljom krenulo da se kreće i drveće. Čulo se pockretanje i lomljava. Ne samo drveće, kretale su se cele pojate - svedočio je Minić.

U Pirotu je tih dana došao i Slobodan Penezić Krcun, tadašnji predsednik Vlade Srbije i Rodoljub Čolaković, potpredsenik Vlade Federalne Narodne Republike Jugoslavije.

Jezero se povećavalo sve do 14. marta 1963. godine, kada je otvoren kanal za oticanje jezerske vode, da bi se 11. decembra 1964. godine jezero u potpunosti ispustilo.

Kao što je iznenada nastalo, jezero je veoma brzo i nestalo. Njegove vode, tekući kroz tunel, ponovo su došle u korito Visočice. Prirodno Zavojsko jezero je postojalo skoro 20 meseci. Ljudi su spašeni, nije bilo nijedne žrtve - napisao je Stanković.

Prirodna brana iskorišćena je da se uz nju izgradi i veštačka i nakon izgradnje krajem 80-ih, potopljeno je i selo Veliko Lukanje. Tada je u rad 1990. godine puštena Hidroelekrana Pirot.

Iz štampe izašla monografija povodom šezdesete godišnjice potapanja Zavoja

U izdanju Muzeja Ponišavlja iz štampe je izašlo drugo izdanje monografije Zavoj Vojislava Minića, a povod za izdavanje je 60 godina od potapanja sela Zavoj i formiranja Novog Zavoja.

Prvo izdanje monografije Zavoj izašlo je iz štampe 1989. godine povodom puštanja u rad Hidroelektrane Pirot i konačnog potapanja prostora na kome je do 1963. godine postojalo selo Zavoj.

Primeraka prvog izdanja monografije ima svuda gde ima Zavojaca i potomaka, jer je ta knjiga namenjena njima, onda i ostalim čitaocima koje zanima slučaj Zavoj - kažu u Muzeju.

Kažu da više od 30 godina kasnije i dalje postoji interesovanje za tom knjigom, a primeraka knjige više nema. Drugo izdanje je dopunjeno i neznatno izmenjeno tekstovma koji nisu ušli u prvo izdanje i onim tekstovima koji su napisani posle objavljivanja prvog izdanja knjige, a povodom novih saznanja o novim događajima koji se odnose na Zavoj ili Novi Zavoj.

Drugo izdanje dopunjeno je i fotografijama do kojih se kasnije došlo, naročito onih koj svedoče o potapanju Zavoja i fotografijama koje ilustruju tekstove koji ulaze u ovo izdanje - saopštavaju iz Muzeja.

Knjiga se može naći u prodavnici Muzeja Ponišavlja Pirot po ceni od 600 dinara.

(Telegraf.rs)