Da li će zaživeti finski model u srpskim školama? Ovo bi mogle da budu ključne izmene

Foto ilustracija: Shutterstock

Na "Tajmsovoj" listi najboljih univerziteta, devet je iz Finske, a po "Ekonomistu" imaju najviši indeks obrazovanja za budućnost. Upravo na finski model ugleda se naša zemlja u reformi školstva, piše RTS.

Najsrećnija zemlja na svetu srećna je, kažu, i zbog dobrog sistema obrazovanja. Ima i mitova, na primer, da tamo nema domaćih zadataka. Ima ih, ali ih đaci rado i lako rešavaju. Put ka dobrom školstvu ipak je, kažu, bio dug, a najznačajnije promene uvedene su početkom sedamdesetih.

Preporučujemo

- U Finskoj je obrazovanje besplatno. Obroci su besplatni sve do srednje škole, a posle toga se dotiraju. Imamo i druge pogodnosti za učenike i studente, kako bi svi imali jednake mogućnosti i priliku da dobiju kvalitetno obrazovanje - kaže finski ambasador u Srbiji Kimo Lahdevirta.

Nastavnik je u Finskoj prestižno zvanje, koje nosi i veliku odgovornost.

- Za kvalifikovanog nastavnika potrebna je master diploma, za koju se školuju gotovo pet godina. Imaju mentore koji prate njihov put i razvoj, sve do sticanja zvanja. Teorija i praksa koju imamo u školi za obrazovanje nastavnika, jedan je od ključnih faktora za uspeh - ističe dr Raimo Salo, ekspert za profesionalni razvoj nastavnika sa Učiteljskog fakulteta u Oslu.

Iako je osnova školstva u Srbiji i Finskoj slična, pristupi učenju veoma se razlikuju. Strog i autoritativan, pokazuje se ne daje dobre rezultate.

- Mislim da je najveća prilika za srpsko obrazovanje da uvedemo više takozvanog formativnog ocenjivanja, vrednovanja znanja. Deca najbolje rade kad nemaju taj stres i opterećenje zbog ocene, kad dođu kući, a roditelji ih pitaju šta si danas dobio. Finci su upravo to uspeli da izbace iz svog sistema - kaže direktorka Fondacije "Obrazovanje za Srbiju" Svetlana Belić Malinić.

Vrednuje se učešće u projektima, grupni rad, kreativnost. Upravo te veštine najvažnije su za dobar posao, kažu iz organizacije koja sarađuje sa pedesetak nordijskih kompanija u Srbiji.

- Firme sve više traže kadrove koji imaju analitički način razmišljanja, inovativni pristup rešavanju problema, i koji su otvoreni da uče ceo život. Jako je bitno da obrazovni sistem podržava baš takve kadrove - rekla je izvršna direktorka Nordijske poslovne alijanse Iva Petrović.

- Kroz uvođenje predmeta digitalnih znanja, a sem toga i kroz jedan poseban sadržaj kojem je Vlada Srbije u novembru dala visoku prepoznatljivost, kada je formirana i Kancelarija za dualno obrazovanje - kaže državni sekretar u Ministarstvu prosvete Ivica Radović.

Šta bi sve trebalo menjati u obrazovanju Vlada je sročila u strategiju razvoja do 2030. godine.

(Telegraf.rs)