Solarni štit rešenje za zagađenje? Đurđević: Ova ideja je bliža naučnoj fantastici, nego realizaciji

Problem zagađenosti vazduha posebno je izražen tokom zime, a Beograd je među deset najzagađenijih gradova na svetu.

Grupa američkih naučnika veruje da problem zagađenja i klimatskih promena može da reši uz rudarenje Meseca i stvaranje solarnog štita. Oni su došli na ideju da koriste Mesečevu prašinu za formiranje štita

oko Zemlje uz pomoć kog bi se blokirali Sunčevi zraci. O tome da li je spas u "Mesečevoj prašini" i da li može da nam pročisti vazduh govorili su u emisiji "Uranak" na K1 televiziji profesorka fizičke hemije

Svetlana Stanišić i klimatolog Vladimir Đurđević.

Kako navodi klimatolog, vazduh u Srbiji je stalno zagađen i ne postoje mere koje omogućavaju da se ne dozvoli ulazak zagađenja u vazduh iz raznih odžaka i mesta gde se nešto sagoreva.

- Kontrola ostalih izvora zagađenja, kao što je na primer saobraćaj, je veoma labava. Kod nas, većini zagađivača je dozvoljeno da emituje u atmosferu koliko hoće, čega hoće i kad hoće. Tako da je kod nas vazduh uvek zagađen, samo u pojedinim situacijama ta zagađenost bude eksplicitno vidljiva kao što je to bilo juče. To se dešava u trenucima kada nema vetra, kad je nekoliko dana bez kiše, u tim situacijama koncentracija tih materija u prizemnom sloju bude veća nego inače. Meteorologija nam pomogne nekad da vidimo u koliko zagađenom vazduhu živimo - rekao je klimatolog Vladimir Đurđević.

Košava zimi pomaže da zagađenje bude manje, a kiše isto pogoduju poboljšanju kvaliteta vazduha. Đurđević je istakao da je važno da ranjive kategorije stanovništva, stariji građani sa hroničnim bolestima, kao i deca, obrate pažnju i što manje vremena provode napolju u periodima kada je visok nivo zagađenja vazduha.

- Mi udišemo gasove i udišemo te PM čestice, čiji sastav kod nas je problematičan zato što dolaze od sagorevanja uglja koji koristimo u velikoj količini. Ulaganja u životnu sredinu se kod nas gledaju kao veliki trošak i mi ti gledamo kao gubitak komfora. Imamo veliki broj dimnjaka u gradu, 250 do 300.000 iz kojih se svašta ispušta. Mi ulaganje u životnu sredinu gledamo kao veliki trošak, ali Amerikanci su pokazali da od 1970. godine do danas svaki dolar koji su uložili u životnu sredinu, 30 puta se vratio, i to bez ukidanja bezolovnog benzina. Zbog čega je to tako? Mi time produžavamo životni vek, smanjujemo troškove lečenja. Zamislite koliki su troškovi lečenja kada neko ima hroničnu bolest od 40. godine, to ne može da se poredi sa čovekom koji ima dug životni vek i funkcionalan je sve vreme. Imamo i primer Kine – Kinezi su od 1950. do 1980. godine delili besplatni ugalj u severnim provincijama i pokazalo se da se za tih 30 godina prosečni životni vek skratio za 5 i po godina - rekla je profesorka fizičke hemije Svetlana Stanišić.

Vladimir Đurđević smatra da je fizički realno da se uradi to što su američki naučnici zamislili, ali da je finansijski i organizaciono to vrlo teško izvodljivo.

- Ideja nije fizički neosnovana, ali u realnom životu je tako nešto vrlo teško očekivati da je moguće. Da se ceo svet dogovori da tako nešto uradi, da pošalje mašine na Mesec, da te mašine tamo skupljaju prašinu, da rudare neke stene, da ih melju i onda lansiraju u Mesečevu orbitu. Da pojasnim, bilo koja vrsta prašine u Zemljinoj atmosferi smanjuje količina Sunčevog zračenja koje dolazi do površine. Čak i ove PM čestice sa kojima se mi mučimo, smanjuju količinu Sunčevog zračenja koji dolazi do površine Zemlje. Globalno gledano, sve te PM čestice koje se nalaze u atmosferi smanjuju prosečnu globalnu temperaturu za oko 0,2 do 0,3 stepena. Znači ako bismo sutra svi prestali da emitujemo PM čestice, da ne koristimo više ugalj, na celom svetu, posebno u Kini, vazduh bi se očistio od tih čestica i temperatura bi porasla za tih 0,2 do 0,3 stepena – rekao je klimatolog.

Đurđević je objasnio da su američki naučnici došli na ideju o Mesečevoj prašini zato što Mesec ima manju gravitaciju, pa je lakše poslati veliku količinu čestica u svemir.

- Po njihovoj pretpostavci, ta prašina može da se pošalje na jedno mesto između Zemlje i Meseca gde bi one mogle da budu stacionirane i da nas štite. U nauci ima raznih predloga koji su bliži naučnoj fantastici nego realnoj nauci koja može da se izvede. To bi bilo izuzetno skupo. Sam odlazak na Mesec je izuzetno skup, a posebno što bi trebalo da se pošalju ljudi koji bi tamo radili, da se osnuje kolonija. To je izuzetno skupo, podrazumevalo bi izuzetno sofisticiranu opremu… U ovom slučaju je gotovo nemoguće izračunati koliko bi to koštalo, ali ja bih dao neku procenu – cela planeta bi trebalo da radi za pet godina, da skupimo sve pare na gomilu, da bismo tako nešto uradili - kazao je Đurđević.

Klimatske promene su indirektno vezane za zagađenje vazduha, a zagađenost vazduha dovodi do hroničnih bolesti od kojih se tokom zime osećaju najveće posledice.

- U februaru i martu osećamo najveće posledice izloženosti zagađenom vazduhu. Vrlo teško to možemo da rešimo jer naša energetika zavisi od uglja, a imamo zalihe uglja za narednih 25 do 30 godina. Kada pogledate druge razvijene zemlje, retko koja je spremna da se odrekne svojih zaliha fosilnih goriva. Izgleda da ćemo mi sagorevati ta fosilna goriva dokle god ih imamo. To isto važi i za Rusiju, Ameriku, Nemačku. Bilo je dosta pokušaja i insistira se na toj "zelenoj" energiji, na vetroparkovima, solarnim panelima… I dođe do problema kada se dođe do tačke konkretne organizacije, ulaganja. Koliko koštaju ti solarni paneli, na koju površinu treba da se stave, migriraju sve te životinje, šta sa polovnim solrarnim panelima. I najveći problem u vezi sa tom zelenom energijom, to su intermitentni izvori energije. Jednostavno objašnjeno sad Sunce sija, pa ne sija, sad duva vetar, pa ne duva. Postoji veliki problem da se skladišti ta energija. Mi nemamo tehnološke mogućnosti da se balansira ta varijacija u prilivu energije. Čas imate priliv energije, čas nemate. Dok, kada je reč o fosilnim gorivima, možete predvideti priliv istih - rekla je profesorka Stanišić.

Kako je napomenuo Đurđević, Kina je za pet godina uspela da prepolovi koncentraciju PM čestica.

- Predsednik Vlade, ili drugi čovek Vlade, nisam siguran, izašao je na centralnoj sednici Vlade i objavio je državni rat protiv zagađenog vazduha. Ta vrsta komunikacije ovog probema pokazuje odlučnost neke zemlje da se bori sa tim. Na ovaj način, Kina je tri, četiri puta brže uradila to smanjenje PM čestica nego što su to uradile druge zemlje. Prvo su se fokusirali na velike zagađivače – termoelektrane, velike fabrike. Puno fabrika je izmešetno iz okoline velikih gradova, te fabrike su obavezane da moraju da filtriraju vazduh koji izlazi iz odžaka. Fokusirali su se na mala individualna ložišta, većina toga treba da se prebaci na gas - objasnio je Vladimir Đurđević.

(Telegraf.rs)