"Trebaju mi drva, zima je ovde -15": Zorica nema nogu i deo plućnog krila, ostala je sama i moli samo za jedno

Foto: Privatna arhiva

Zorica Vučković (32) iz sela Drajinca nedaleko od Svrljiga, živi sama u krajnje nehumanim uslovima u trošnoj kući staroj više od 80 godina. Leva noga joj je u još u ranom detinjstvu amputirana zbog infekcije posle povrede, a odstranjeno joj je i jedno plućno krilo zahvaćeno karcinomom. 

Zorica nije sposobna da radi, izdržava se od sovijalne pomoći i ne gubi nadu u bolje sutra. 

- Od tri i po godine sam ostala bez majke. Posle sam se 2002. razbolela se u 13. godini ostala sam bez noge. Tri godine posle sam se razbolela od pluća. Do 2007. je trajalo lečenje, pa sam u 25. godini izgubila oca. Završila sam četiri razreda pa sam se posle razbolela i nisam više nastavila školu - navodi Zorica Vučković.

Zorici i njenom ocu u humanitarnoj akciji pre devet godina, uz pomoć opštine sagrađena je nova kuća, ali Zorica ne živi u njoj jer se pojavila vlaga te je morala da se vrati u strau kuću koja je stara 80. godina.

- Ova kuća, nema veze što nije sređena i što su takvi uslovi, prija mi za pluća - kaže Zorica.

Zorica je pomoć Centra za socijalni rad u Svrljigu  jedini izvor prihoda.

- Primam pomoć od 12.480 dinara i tuđu negu 13.000 dinara, to su mi svi prihodi.

Kako je ona ispričala za Telegraf.rs, skoro je dobila pomoć od ljudi koji su uvideli u kakvom stanju živi i naglašava da im je zaista veoma zahvalna. 

- Prvo je stigao novac za drva, kupila sam šest metara drva i garderobu. Iz Paraćina mi je stigla zimnica, a posle toga i čizme. Sveštenik Mladen mi je doneo hranu i pomogao novčano. Za sada imam jako malo drva, potrebno mi je još 3,4 metra do kraja zime da imam da opstanem. Kada me neko pita šta mi treba, ja ne znam da kažem, jer meni treba sve ja živim sama a primanja su jako mala- priča nam Zorica.

Zorica neretko nema novca za hranu, te joj tako u lokalnoj prodavnici izlaze u susret i daju sve što joj je potrebno na reč. 

- Imam hranu, lakše mi je. Centar za socijalni rad mi je posle 6 meseci dao 3.000 dinara a kada su me prvi put pšosetili, to je bilo osa,m godina od momenta kad sam ostala sama, tada mi ništa nisu dali a nisam imala ništa. Hvala svima, fale mi samo ta drva i volela bih da imam vodu u kući, jer svakodnevno idem po vodu i teško mi je da nosim jer imam protezu. Hvala Bogu, tu su mi prijetlji koji mi pomažu.

Ko želi i može da joj pomogne, može to da uradi preko Opštine Svrljig ili na žiro račun BANKA POŠTANSKA ŠTEDIONICA 200 122235602 67 FILIJALA SVRLJIG ili je možete kontaktirati na broj telefona +38161/31-94-134.

(Telegraf.rs)