Prijava porodičnog nasilja može biti anonimna: Bitno je da se "uplićemo" u odnose ako mislimo da je neko žrtva

Foto: Shutterstock

Čak i kada znamo da je neko žrtva porodičnog nasilja, retko se odlučujemo da to prijavimo nadležnim institucijama. Mnogi odustaju od prijave jer, kako kažu, neće da se mešaju u "porodične stvari", piše RTS.

Tužiteljka Gorjana Mirčić Čaluković navodi da se nasilje i anonimno može prijaviti i na taj način nadležnima ukazati na probleme u nekoj porodici. Ističe da je važno da to učine oni koji se nalaze u bližem okruženju žrtve, jer ona često nema kapaciteta da to sama uradi.

Preporučujemo

Ona kaže da nema preciznih podataka koliko često nasilje prijavljuju osobe koje nisu žrtve, ali sumnjaju da se ono dešava.

- Ako uzmemo u obzir da od svih ubijenih žena, čak tri četvrtine se nikome nisu obratile za pomoć, mi možemo da kažemo da jako malo njih prijavi ili gotovo uopšte - dodaje tužiteljka.

Ističe da se u svim kampanjama apeluje na žrtve da prijave nasilje.

- Pokazuje nam život da to nije dobar put, odnosno da nije jedini put i da je nužno da animiramo i ostatak i stručne javnosti i opšte javnosti, ali pre svega onih ljudi koji su u najbližem okruženju svake žrtve – da li su to prijatelji, rođaci, komšije potpuno je nevažno - navodi Mirčić Čalukovićeva.

- Moramo da pošaljemo poruku da oni prijave, jer žrtva da ima kapaciteta i da može da prijavi – ona i ne bi bila žrtva - naglašava tužiteljka.

Nasilje može i anonimno da se prijavi

Mnogi kažu neću da prijavim i da se uplićem u sudske postupke, neću da se zameram pa se oni pomire. Mirčić Čalukovićeva kaže da to jesu legitimni razlozi.

- Meni da se sada poveri prijateljica sa svim ovim znanjem koje imam, zaista bi mi bilo teško da tek tako krenem i prijavim. Ali uvek apelujem na građane, uradite to anonimno. Ako vam se ćerka ili sestra poverila da trpi nasilje u porodici, svako u užoj porodici oseća grižu savesti, pa da ne prijavim, možda ću prenagliti, možda ću uticati na njihov brak. Imaju ljudske dileme i to je potpuno normalno - kaže Mirčić Čalukovićeva.

Ipak, naglašava, dobro je anonimno prijaviti takvu situaciju i ukazati nadležnim institucijama na tu porodicu.

- Upravo na takav način mi stvarno možemo nekome da spasemo život ili pak osnaživati tu ženu – prijateljicu, rođaku, sestru da ipak ode ili u nevladinu oragnizaciju ili u centar za socijalni rad. Žrtve kada im se to događa ne idu odmah u policiju, u policiju odlaze kada je nasilje već kulminiralo, u tužilaštvo takođe - navodi Mirčić Čalukovićeva.

Odvojena soba za davanje iskaza žrtve ili svedoka

U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu unapređena je služba za podršku žrtvama i svedocima nasilja, posebno žrtvama i svedocima rodno zasnovanog nasilja, jer su prepoznati kao posebno ranjiva kategorija.

- Zato je Više javno tužilaštvo u Beogradu opremilo jednu sobu sa video-linkom gde bi i žrtva i svedok takvog krivičnog dela mogli da daju svoj iskaz bez direktnog prisustva okrivljenog. Dakle, to je u jednoj posebnoj prostoriji, dok su ostali učesnici postupka u drugoj prostoriji. Na taj način se izbegava taj strah od svedočenja i sramota da se nešto kaže - objašnjava Mirčić Čalukovićeva.

Pomoć žrtvama da nađu posao

Veliki broj žena ostaje sa nasilnicima jer nemaju gde da odu ili su ekonomski zavisne. Sada im se pomaže da pronađu posao.

- Više javno tužilaštvo je po modelu kolega iz Drugog osnovnog javnog tužilaštva implementiralo model zapošljavanja, dakle uključivanje Nacionalne sužbe za zapošljavanje. Taj model smo preslikali na sva tužilaštva - navodi Mirčić Čalukovićeva.

Ističe da to konkretno znači da se na sastancima koji se održavaju jednom mesečno sastaju radnici centara za socijalni rad, Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i javni tužilac koji koordinira tom grupom.

- Tada se prolazi kroz sve slučajeve gde je žrtva nezaposlena ili joj je potrebna kvalifikacija, stručno usavršavanje. Grupa prođe kroz listu žena koja imaju potrebu za tim vidom podrške, nakon toga centar za socijalni rad obavi razgovor sa njima šta bi to njima u datim okolnosti bio pogodan posao, jer ne može svaka žrtva sve da radi zbog prirode onoga što je proživela, i onda Nacionalna služba za zapošljavanje sa spiska raspoloživih poslova bira taj posao - objašnjava Mirčić Čalukovićeva.

(Telegraf.rs)