Meštane ophrvala tuga za oborenim zapisom: "Imao je uklesan krst. Pamtim kad su se krstonoše tu molile Bogu"

Jak olujni vetar oborio je Zapisni bor, sveto drvo i simbol sela Negbina na pola puta između Nove Varoši i Zlatibora.

"Niko tačno ne zna ko je bor posadio i koliko je star, jedino je sigurno da je sveto drvo i da ga je veliki greh bilo oseći. Pored njega smo se kao dece igrali i odrastali, važno mesto mi je zauzeo u detinjstvu, kao i sada mojim unucima", rekao je meštanin Radojko Ilić (71), na čijem imanju je porastao Zapisni bor.

Meštane Negbine uznemirio jeziv prizor kada je bor vetrom izvaljen preprečio seoski put. Zabrinuti planinci ga vozilima svakodnevno obilaze.

"Na njemu je bio uklesan krst, sada sam ga našao ispod debla, što dokazuje da je velika svetinja. Kada sam bio dečak imao je krošnju kao kišobran i svi smo ga voleli. Sada nam je svima neobično, a velika je slučajnost da se izvalio tokom noći, kada se umirilo selo, i nikoga nije povredio", kaže meštanin Grujo Ilić (61).

Najstariji žitelji Negbine tvrde da je bor star oko 300 godina, tako su im pričali njihovi preci, a oni preneli svojim potomcima. Bor je počeo da se suši 1977. godine, kada ga je zakačio jak uragan koji je protutnjao Murtenicom.

"Pamtim kada su krstonoše išle kroz sela, pa kad dođu boru, idu oko njega i mole se Bogu. Bio nam je simbol i zaštitnik, ali i odrednica kad nekom objašnjavamo gde živimo. Na susednom brdu u zeseoku Ćurdići, postoji još jedan zapisni bor na imanju porodice Ćirović - priča starac Milivoje Ilić (77), i dodaje u stihu:

"Čuvaj tajne zelen bore,

krasio si selo moje!"

I druga pojedina sela zlatiborskog kraja i Starog Vaha imaju svoje zapise, stabla, koja se u srpskoj kulturi smatraju svetim. Drvo postaje zapis činom osveštenja, pri čemu se u njegovu koru urezuje krst, i time predstavlja svetinju za selo u kome se nalaze.

Verovanje je da će onoga ko se usudi da ga poseče ili na drugi način ošteti zadesiti velika nesreća. Stoga se uz drvo ne sme penjati, niti spavati pod njegovim granama.

(Telegraf.rs / B. Ilić)