Mladi ostaju u ovom srpskom selu, život težak i zdrav: U gradu se zakašlju i odmah kod doktora, mene leči rad

Foto: Info Liiga

Iako podaci pokazuju da se broj stanovnika u selima Srbije za samo 10 godina smanjio za više od 350 hiljada ljudi i da je više od 1.000 sela u fazi nestajanja, ohrabrujuća je činjenica da je poslednjih godina taj broj stagnirao i da mnogo mladih odlučuje da ostane na svom ognjištu, prenosi Info liga.

Oni koji su čitav životni vek proveli na selu kažu da, iako je teško, selo ima mnogo prednosti. Prema rečima Velimira Jovićevića iz Osonice prelepa priroda, čist vazduh i zdrava hrana čine da se svaki sedamdesetogodišnjak oseća mlado kao i on.

Preporučujemo

- Zakašlju se i kažu idi lekaru, ja nekad kašljem po 10 dana i ne idem kod doktora. Šta bih radio da nemam ovo... Tu sam oko ovaca, naložim vatru, doručkujem, odem u kafanu da posedim s ljudima - priča on.

Njegova supruga Stajka takođe deli mišljenje - bez ovaca ne bi mogli nikako.

- Navikla sam na poljoprivredu i stoku...Rad me održava - kaže ona.

Država je odavno prepoznala važnost sela i kroz različite podsticaje i programe utiče da se migracije iz sela u gradove smanje.

- Selo treba podržati. Ženi koja rodi troje dece treba dati penziju, a ja da sam se još jednom oženio imao bih desetoro - priča Jovićević.

Vukašin Đurašević iz Osonice takođe je odlučio da ostane na svom rodnom tlu. Sada pored redovnog posla sa dvadesetdvogodišnjim sinom gaji oko 30 ovaca i bavi se proizvodnjom maline.

- Naši stari su pričali: "Ako sam se mučio ja, ne moraš da se mučiš ti". Meni su mladi najvažniji. Podržavam omladinu koja se bori za stočarstvo i voćarsrtvo. Zadovoljstvo je na selu - zaključuje on.

Pored svih nabrojanih prednosti života na selu, mnogi mladi danas pronalaze svoj dom na nekom seoskom imanju ili predgrađu tražeći prvenstveno beg od stresnog i užurbanog gradskog života.

(Telegraf.rs)