Nepravilan razvoj izraženiji kod gradske dece, poznato i zbog čega: Roditelji prave ovu grešku

Foto: Shutterstock

Nepravilan razvoj dece u najranijem uzrastu predstavlja danas ozbiljan problem. Deca se malo kreću, ali ni roditelji ne ulažu dovoljno napora da decu izvedu napolje ili da ih vode na mesta gde mogu da se bave fizičkom aktivnošću, prenosi RTV.

Školica sporta je idealan način da dete kroz igru provede kvalitetnih sat-sat i po vremena. Tu se razvija gruba, odnosno opšta motorika, a kasnije i fina, odnosno specifična motorika. Deca vole da se igraju, problem predstavlja to što je većinu roditelja veoma teško animirati da se bave svojim mališanima.

Preporučujemo

- Trebalo bi po mom mišljenju da roditelji malo obrate pažnju, i da malo više izvode decu napolje, nevezano za to da li je kiša, sneg, sunce ili da je bilo kakvo vreme napolju, da izdvoje barem 45 minuta vremena, sat vremena, da izađu malo napolje sa decom, da se loptaju, da se dobacuju sa loptom i sve ostalo - ističe Srđan Dakić, profesor fizičke kulture iz Subotice.

- Idemo u šetnju, idemo u park, idemo da se pentramo, da skačemo, da se igramo, da padnemo, da ustanemo. Vi danas najčešće čujete od roditelja: Pazi pašće! Pa neka padne. Pazi nemoj to! Razumete? Roditelj tu pravi jednu ogradu od mogućnosti. Padali smo, ustajali smo, dete ako ne zna šta je pad, ne zna ni kako da ustane - dodaje Ljubomir Stankić, specijalista korektivne gimnastike.

Problem nepravilnog razvoja je mnogo izraženiji kod gradske dece, jer su ti mališani već od najranijeg uzrasta u velikoj meri vezani za razne ekrane na elektronskim uređajima.

- Problem nastaje onda kada deca postanu zavisna od toga, zbog lučenja dopamina u mozgu, koje nastaje zbog svih tih nagrada i zarada nekih fiktivnih u tim igricama. Tu nastaje problem, jer onda stvaran život ne može da luči toliko dopamina koliko mogu virtuelni svetovi da daju toj deci. To je problem jer deca to ne znaju da iskontrolišu - opominje Dakić.

Deca danas na raspolaganju imaju brojna igrališta, razne terena, poligone, ali je problem u tome što ih to sve manje privlači.

- Osamdesetih godina su nas terali u kuću, od 2022-e godine nas teraju iz kuće. To je realnost, to je sada to. Deca se danas bave raznoraznim sedetarnim načinima bavljenja sobom, znači pre svega računari i igrice, a vrlo malo imamo decu koja su na igralištima. I to malo igrališta što imamo, mi to ne koristimo - ističe Stankić.

Dragi roditelji, vi ste prva linija odbrane. Vi možete suštinski da promenite navike svoje dece. Potrudite se sada, jer će kasnije propuštene prilike biti sve teže nadoknaditi, a nastale probleme skoro nemoguće ispraviti. Zdravlje vaše dece zavisi pre svega od vas.

(Telegraf.rs)