Živanovići na surovoj planini odgajaju 5 mališana: "Njihovo je da budu dobri, a naše je da se borimo za njih"

Foto: Borivoje Ilić

U planinskim selima u vrletima Zlatara retko se se može čuti dečiji plač i videti na lenci pelene i odeća za bebe, seoske škole se zbog manjka učenika sve češće zatvaraju, ali u Akmačićima je ipak drugačije. Na porodičnom imanju Živanović svakodnevno trčkara pet mališana koji odrastaju na jedan zdrav, tradicionalni način zahvaljujući njihovim roditeljima koji su odlučili da se "skuće" i osnuju porodicu na vekovnom ognjištu.

Supružnici Živana (31) i Mićo (34) Živanović za jedanaest godina braka imaju petoro dece, dva dečaka i tri devojčice. Njihov primer ponos je sela, opštine i države, oni Srbiju čine jačom i plemenitom zemljom. Iako nije bilo lako prilikom odgajanja i podizanja dece, Živanovići su se ipak izborili i sa svojih deset prstiju skućili u rodnom selu na padinama Zlatara.

Preporučujemo

- Deca su bogastvo i ukras sveta, i iako je nekad bilo teško, ljubav prema njima je sve to prevazišla i činila me jačom i srećnijom - kaže Živana, ponosna majka pet mališana.

Od njih petoro, sada troje pohađa seosku osnovnu školu u Akmačićima, dok najmlađe dve devojčice još uvek nisu krenule u školu.

Najstarija je Aleksija (11), pa Budimir (9), Nikola (7), Nikolina (4), i najmlađa Kristina (3) godine. Roditelji ih uče seoskom načinu vaspitanja, a školarce u školi ostaloj nauci...

Zlatar je surova planina, a deca koja tu rastu zasigurno odrastaju u dobre i poštene ljude.

Život je težak, ali i Živanovići su živahni, kao što im prezime govori. Mićo je zaposlen u državnoj službi u Novoj Varoši, u selu gaje deset krava, svinje, a povrtarske kulture seju samo za svoje potrebe. Od pre godinu dana, podizanjem kredita, kupili su mini bager sa kojim vrše usluge iskopa, kopanja i ravnjanja zemljišta u novovaroškom kraju. Veliki je teret na Mićovim, ali i na Živaninim plećima. Pored brige o deci i posla u kući Živanu možemo videti i u štali, polju, njivi, ali i sa motornom testerom da struže drva.

- Njihovo je samo da uče i budu dobri, a naše je da se borimo za njih - ističe Mićo i dodaje:

- U današnje vreme nije lako podizati decu, naročito ako ih je više, potrebno je puno truda i zalaganja, a ljubav prema njima je nešto posebno što niko ne može da nam oduzme.

Njihova porodična kuća udaljena je 800 metara od glavnog lokalnog puta, a makadamski put do kuće im je dugogodišnji problem, naročito kada je sneg, ali i kada je kopno. Nadaju se u opštini da će čuti njihov vapaj i asfaltirati ovu deonicu puta kojom svakodnevno prolazi pet mališana u školu i nazad. Do prošle godine nisu imali ni vodu, ali su se ipak svojim radom izborili da dovedu vodu i olakšaju sebi život. Živana ističe da je u kući punoj dece živeti bez vode veoma teško, jer je voda svima preko potrebna i neophodna za život.

Baba i deda od troje dece imaju 21 unuče

Velika podrška i desna ruka roditeljima su Mićovi otac i majka, baba Rakita (59) i deda Vlade (69), koji najviše vremena posvećuju svojim mezimcima. Njih dvoje od jednog sina i dve ćerke imaju 21 unuče, što je vrlo retka slika u današnjoj Srbiji. Pod ovim skromnim krovom vladaju radost, sreća i smeh, a svakodnevna dečja graja jeste ono što ovaj dom izdvaja od ostalih. Zanimljiva je činjenica da se ne poklapa ni jedno ime unuka, već su svima različita i prava srpska imena. Živanovići su zahvalni Bogu što im je podario kćeri i sinove, jer su oni ponos države i odlik srećne porodice.

(Telegraf.rs/Borivoje Ilić)