Zima u Srbiji bila jedna od najtoplijih, da li će i proleće biti? Večeras počinje kalendarski, ovo nas čeka

Foto: Shutterstock, Telegraf

Večeras i zvanično počinje proleće. Nakon jedne od najtoplijih zima ikada, sam početak proleća započeće u skladu sa kalendarom, a potom će uslediti nešto promenljivije vreme.

Zima iza nas druga je najtoplija u Srbiji otkad se vrše merenja. Prosčene temperature u mnogim prededelima bile su dva do tri stepena više od proseka. Tokom prvih dana Nove godine zabeležene su temperature od 20 stepeni, a bašte kafića i restorana bile su prepune kao usred proleća. Tokom prvih 10 dana januara maksimalne temperature su neretko odgovarale vrednostima za april mesec.

Preporučujemo

Na planinama je tokom decembra pa sve do 10. januara preovladavala katastrofalna situacija kada je snežni pokrivač u pitanju, jer ga nije i bilo, a Kopaonik je zabeležio najmanji broj dana sa snežnim pokrivačem. Situacija se popravila u nastavku januara i tokom februara, pa je na planinama konačno bilo dovoljno snega za skijanje.

Nakon vrlo visokih temperatura, oko prvog februara u većini predela došlo je do zahlađenja, a u znaku prave zime protekao je i početak febrauara, ali bez značajnijeg snega u nižim predelima.

Druga polovina februara donela je ponovo prave prolećne temperature, ali i česte temperaturne oscilacije, a zabeleženi su i grmljavinski pljuskovi.

Tokom februara često je preovladavalo južno visinsko strujanje, a osim tople vazdušne mase sa Mediterana, u sklopu strujanja stizale su i čestice peska iz Sahare, zbog čega je neretko padala "prljava kiša".

Sam početak kalendarskog proleća proteći će u znaku vremena koje će biti u skladu sa kalendarom.

Nakon prolazne kiše u utorak, od srede se očekuje znatno više sunca, a četvrtak i petak biće pravi prolećni dani, uz maksimalne temperature preko 20 stepeni, ponegde i do 24.

U subotu se očekuje manje prolazno naoblačenje, tek ponegde sa kišom, a ono pravo pogoršanje vremena očekuje se oko 27.marta. Ono će biti uslovljeno prodorom hladnog fronta, uz kišu i pljuskove sa grmljavinom. Očekuje se pojačan severozapadni vetar i osetniji pad temperature. Na višim planinama ponegde se očekuje i sneg.

Potom će uslediti otopljenje, ali ne zadugo, jer sam kraj marta doneće novo osveženje sa kišom i padom temperature.

Prema trenutnim prognozama, početak aprila doneće promenljivo vreme, uz čestu kišu i pljuskove. Na višim planinama očekuje se sneg, a od novih količina snega zavisiće i ski sezona na višim planinama tokom aprila, koja je neretko prethodnih godina trajala i do prvomajskih praznika.

Trenutno je jako rano precizirati šta nas detaljno očekuje u nastavku aprila. April je veoma promenljiv mesec, pa tako nekada može imati prave letnje, a nekad zimske karakteristike. U prethodne dve godine sneg je pao u aprilu u Beogradu i to posle 25 godina, a temperature su se spustile ispod nula stepeni.

Bilo je slučajeva kada je april doneo i prave tropske temperature, što se dogodilo na samom kraju aprila 2003. kada je maksimalna temperatura u Beogradu prešla 32 stepena, što je i dan danas najviša ikada izmerena temperatura u aprilu otkad se vrše merenja.

Kako bude odmicao april, tako će uz lepe prolećne dane sve češći biti i lokalni pljuskovi sa grmljavinom, naročito tokom maja, kada oni uz vrlo toplo, sparno i nestabilno vreme mogu biti praćeni gradom i grmljavinskim olujama i nepogodama.

Ono što ne bi valjalo, to je pojava kasnih prolećnih mrazeva, koji bi naneli ogromne štete poljoprivrednim i ratarskim kulturama. Takođe, maj je mesec sa veoma čestom pojavom grada, pa i takve pojave ne bi išle na ruku poljoprivrednicima i ratarima.

Proleće je godišnje doba kada su našoj vegetaciji potrebne redovne, umereno raspoređene padavine. Sam kraj proleća u proseku donosi Srbiji najveće količine padavina, nereto veoma neravnomerno raspoređene, naročito kada su pljuskovite padavine u pitanju.

Dakle, nakon vrlo tople zime, pred nama je proleće sa promenljivim vremenom i čestim temperaturnim oscilacijama, a prosečne temperarture i dalje bi bile uglavnom iznad prosečnih vrednosti, što ne mora da znači da ne bi povremeno dolazilo do prolaznih i jačih zahlađenja.

(Telegraf.rs)