Danas su Blagovesti: Veruje se da se završava zima, i da jednog gmizavca ne treba spominjati

Foto: Wikipedia/Ghirlandajo

Srpska pravoslavna crkva  (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju Blagovesti. Ovaj dan u crkvenom kalendaru označen je crvenim slovom.

Blagovesti su jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika i dan kada je Arhangel Gavrilo javio Bogorodici da će roditi Isusa Hrista.

Preporučujemo

Blagovesti spadaju u Bogorodičine praznike, koji su ženski, pa se mnoge žene na današnji dan mole Bogorodici za svoj porod, odlazeći u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima.

Iako se smatra da se do Vaskrsa ne valja veseliti, običaj je da se na Blagovesti ustaje u ponoć ili veoma rano.

U praskozorje bi se pevala devojačka pesma, a završavalo bi se sveopštim veseljem.

Običaj nalaže da se na Blagovesti obavezno počiste kuča, dvorište, obori, štale i da se obavezno sve đubre spali.

Negde se verovalo da devojke uoči ovoga dana treba da nakupe suve grančice i drva, i od njih naprave veliku vatru, obično na nekom brdu ili seoskom raskršću.

Uz vatru se veselilo i staro i mlado, i muško i žensko. Vladalo je verovanje da će, ko preskoči ovu vatru biti zaštićen od ujeda zmije. U Vojvodini i ističnoj Srbiji ovaj običaj zadržao se do XX veka gde se nazivao bukara.

U narodu Blagovesti važe kao dan koji se svetkuje zbog zmija. Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije.

Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: “Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!”

Verovalo se i da se na ovaj dan žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke. Dobro je umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene koje žele porod, one odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.

Narod, takođe, veruje da se na Blagovesti završava zima i često ima običaj da kaže: “Ako na Blagovesti kiša okvasi volu rog, biće dobar rod”.

Od danas počinje setva jarih žita i tada se iznosi seme na sunce.

Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu. Predanje kaže da ni ptice na Blagovesti ne prave svoja gnezda.

Najinteresantnije verovanje vezano za Blagovesti je svakako ono koje kaže da gde se noću uoči Blagovesti pojavi vatra ili manji požar da se na tim mestima nalazi zakopano blago.

Veruje se i da sve do Velikog Petka treba započeti neki veći posao (izgradnja, početak biznisa, učenje), kao i donošenje većih i važnijih životnih odluka koje bitno menjaju život.

(Telegraf.rs)