Svako jutro i noć ih seća na tragediju: Njima su mine promenile život iz korena, a i dalje su opasnost za Srbe

Foto: RTS/Printscreen

Ni gotovo četvrt veka od poslednjih sukoba na teritoriji Srbije, nije rešen problem neeksplodiranih mina i bombi. Iako se uklanja još od 2002. godine, kasetna municija i dalje ugrožava meštane Bujanovca, Užica, Tutina, a neeksplodirane avionske bombe na više od 150 lokacija širom Srbije. Pomoć je i dalje potrebna žrtvama tih eksplozivnih naprava, piše RTS.

Minsko polje u Vukovaru, pre više od tri decenije potpuno je promenilo život Milanu Spasiću. Ostao je bez skočnog zgloba i desne potkolenice.

Preporučujemo

- Tad sam imao 28 godina i dvoje male dece. To su sad odrasli ljudi, trudio sam se da što manje mislim na to, fizički se to izdrži - priča Spasić.

Dejan Ivanović bio je na redovnom služenju vojnog roka. U rejonu karaule Košare nagazio je na pešadijsku minu i zakoračio u sasvim drugačiji život.

- Da se zaboravi ne može. Mi amputirci imamo taj problem, jer svaku noć treba da izujemo protezu, kad ustajemo mi je obuvamo, javlja se stalno taj flešbek - kaže Ivanović.

Pomoć usporavaju ratovi, ali prostora za podršku ima

Da bi se i posle više decenija pomoglo žrtvama mina i drugih eksplozivnih naprava, potrebno je i vreme i novac.

Iako pomoć donatora usporavaju ratovi, pre svega onaj u Ukrajini, prostora za podršku ima.

Direktor Centra za razminiranje Bojan Glamočlija kaže da su sa međunarodnom organizacijom ITF iz Slovenije pokrenuli pomoć žrtvama.

- To je izuzetno značajno za nas, jer po Otavskoj konvenciji jedna od stavki je i pomoć žrtvama. Do sada je jedna žrtva išla na rehabilitaciju i zamenu proteze u Sloveniju. Mi sada nastavljamo taj trend - dodaje Glamočlija.

U Srbiji opasnost predstavljaju i neeksplodirane mine iz devedesetih, ali i naprave iz Drugog, pa i Prvog svetskog rata.

Trenutno se čisti prostor na kome bi trebalo da se pravi nacionalni stadion u Surčinu. Tu su pronađene dve granate i tri ručne bombe.

(Telegraf.rs)