Zovem se Srbija, tepaju mi Srpka: Ona je nada kik-boksa, ima braću Miloša i Obilića, a sestre Krunu i Slobodu

Foto: Privatna arhiva

Ana i Vladica Simonović koji žive u naselju Jajinci kod Avale, nisu ni slutili da će imati veliku porodicu. A još manje da će njihova deca biti jedinstvena po svojim imenima.

Sve im se desilo neplanirano, ali su ponosni na svoju decu i na sve ono što su stvorili.

Preporučujemo

Njihova deca nose najređa imena. Tačnije, smatra se da su jedini u Srbiji. Oni imaju ćerku Srbiju, sinove Miloša i Obilića, ćerku Krunu i Slobodu. Tata Vladica je deci davao imena, a sve je krenulo od najstarije ćerke Srbije (14).

- Ostala sam trudna i tada mi je muž rekao da će se dete, ako bude žensko zvati Srbija. Bila sam u šoku, i kada sam se porodila, dok sam ležela u bolnici u neobranom grožđu, samo je počeo da mi zvoni telefon i društvene mreže, svi su mi pisali kako mi čestitaju, a za ime su bili, pa donekle šokirani - priča nam majka Ana, koja kaže da njen muž ima još dva sina Đorđa i Miodraga iz prethodnog braka i dodaje:

- Mi smo jedna obična porodica, ljudima smo malo čudni, ali mi živimo tako, držimo do svojih odluka, mišljenja i principa. Tako smo pokrenuli i privatne biznise kako bismo bili sa decom što više. Nekima smo čudni, nekima ne, ali mi smo srećna i složna porodica uprkos tome što nas neki čudno gledaju kad čuju da imamo petoro dece.

Njihova najstarija ćerka Srbija, više puta je bila u javnosti, kako zbog svog imena, tako i zbog uspeha koje niže u školi od prvog dana.

- Nadimak mi je Srpka. Svi u školi me tako svi zovu, jedino mi je jedan dečak u šali govorio da sam Nemačka i Albanija, ali meni to ne smeta - pričala je Srbija pre nekoliko godina.

Majka Ana za Srbiju kaže da je pravi mali filozof, odličan đak i od malena se bavi sportom. Osmi je razred i ima sve petice.

- Recituje Đuru Jakšića, sedam strofa bez problema, ali kada treba u školi da opere ruke i nešto što učiteljica zatraži od nje, to joj je smaranje. Trenutno trenira kik-boks, prethodno je tri godine bila na gimnastici, a dok smo živeli u Zemunu probala je i mačevanje. Puna je pozitivne energije - objašnjava Ana.

Srbija se oprobala u streljaštvu i mnogim sportovima jer vežba od četvrte godine.

Kik-boks najviše prija njenom temperamentu, što pokazuju i rezultati – apsolutni je šampion, bez konkurencije, u nekoliko disciplina ove borilačke veštine. Trenira u klubu "Petros" na Banovom brdu. Namerava da upiše Sportsku gimnaziju.

- Želja mi je da jednog dana proslavim svoje ime na najvećim svetskim takmičenjima. Dodatnu motivaciju da stanem na pobednički tron imam i zbog toga što sam jedina imenjakinja naše države koju, kao i moja porodica, beskrajno volim - dostojanstveno poručuje Srbija, na koju već sada možemo biti ponosni jer i ona ponosno nosi svoje ime.

Još dece ili ipak ne?

- Nismo ni ovo petoro planirali, desilo se i ako je, a za još neko dete ne znamo, ako se desi bićemo srećni.

Bliži se Vaskrs, a mama Ana nam otkriva kako se velika porodica priprema za ovaj praznik. 

- Mi smo već danas počeli da pripremammo sve, sutra se posti pošto je Veliki petak i tada manje jedemo, ali generalno sve radimo zajedno. Farbamo jaja i spremamo trpezu, idemo na pričest i zna se kod nas u kući, nema slavlja i muzike na Veliki petak.

(Telegraf.rs)