Stajao sam na prvoj liniji, nisam se krio: 3 godine od smrti čuvenog dr Laze

Dr Miodrag Lazić / Foto: Youtube/RTS Oko - Zvanični kanal, Pixabay

Pre tačno 3 godine, na današnji dan, bitku sa korona virusom u Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu izgubio je čuveni primarijus dr Miodrag Lazić, omiljeni dr Laza.

Preminuo je 14. aprila, a i danas svi se sećaju reči iz pisma ovog, takođe, ratnog hirurga, koji je  želeo da bude ispraćen zvucima Marša na Drinu.

Preporučujemo

- Otišao sam časno i pošteno. Kao direktor UC dva meseca pred penziju, stajao sam ispred svojih ljudi, dragih doktora i sestara. Stajao sam na prvoj liniji, nisam se krio, naprotiv, bio sam ispred svih znajući da sa svim svojim bolestima i godinama imam veliki rizik, ali čast i ponos mi nisu dozvoljavali da se sklonim.

- Takav sam bio na Krajiškom ratištu godinu dana, na Sarajevskom ratištu četiri godine, za vreme NATO bombardovanja. Neću da odem tiho, hoću da odem onako kakav sam bio čitav život, a to znaju moji prijatelji, kolege, porodica. Svi su mi govorili da se sklonim, ali ja to sebi nikad ne bih oprostio.

- Moji voljeni Krajišnici, prijatelji iz Republike Srpske za koje sam živa legenda, iskreno će plakati svi, jer su uvek verovali da sam neuništiv. Koliko sam ovih dana dobio poruka podrške.

- Volim vas zauvek. Moji unuci i unuka Mila ostaju bez dede, ćerke i sin da ne tuguju, nego samo napred. Budite ponosni na mene. Drage moje kolege, Marija, Boki, Brale, Kando, Sunčica i Macan, drage moje sestre koje ste mi uvek verovale, zbogom.

- Voljenoj Ani, ratnom drugu i ženi poruka: budi hrabra i čvrsta zbog dece i unuka, a gore na onoj strani, jednoga dana bićemo ponovo zajedno. U Nišu mojim prijateljima poseban pozdrav.

- Poslednja mi je želja da me ispratite pesmom "Marš na Drinu". Doktor Laza, hirurg napaćenog srpskog naroda – naveo je lekar u poslednjem obraćanju.

Tako je i bilo....

Ko je bio dr Miodrag Lazić?

Rođen je u Beogradu, odrastao u Nišu. Specijalizovao je hirurgiju na VMA-a u 30. godini. Posle toga, godinu dana radio je u Vojnoj bolnici u Nišu, a onda je prešao na hiruršku kliniku Kliničkog centra. Smrt ga je zatekla na mestu direktora Urgentnog centra u Nišu. Bio je dobrovoljac u ratu na teritoriji Republike Srpske. Kao jedini hirurg za trbuh i grudni koš radio je skoro dve godine na prostoru najšireg ratišta, u pet opština sa više od 100.000 stanovnika.

Sećanja iz rata zapisao je u knjizi "Dnevnik ratnog hirurga", koju je objavio nakon rata. Pored pisanja Dnevnika, uspeo je da napiše i 16 stručnih radova i učestvuje na tri velika međunarodna kongresa. O njemu je snimljen i dokumentarni film "Dnevnik ratnog hirurga".

Godine 1994. dobija zvanje primarijusa. Za njegov rad u Republici Srpskoj, patrijarh Pavle ga je odlikovao Ordenom Svetog Save.

Urgentni centar u Nišu poneo je njegovo ime, kao i Medicinska škola u tom gradu. 

(Telegraf.rs)