Najveći orah na Balkanu je u Ljubić polju: Momir ga posadio pre 36 godina, otkrio je recept za dimenziju

U Ljubić polju već skoro četiri decenije ističe se jedan poseban primerak. Momir Marinović (83) 1987. godine posadio je orah koji je za sve ove godine izrastao u pravog gorostasa i zbog svojih dimenzija smatra se najvećim na Balkanu.

Preporučujemo

Obim stabla ovog prirodnog džina je dva metra i 90 centimetara, a prečnik krošnje u vreme vegetacije duži od 20 metara.

- Sadnicu sam kupio u Institutu za voćarstvo u Čačku i posadio. Od pete godine ovaj orah rađa svake sezone. Uložio sam puno i truda i rada oko njega sve ove godine, tako da je to najverovatnije razlog što je dostigao ove dimenzije. Pazio sam i brinuo da ga ništa ne ošteti i dosta toga u našem dvorištu prilagođavalo se upravo ovom orahu. Ovaj orah odoleo je svim vremenskim prilikama i neprilikama za ovoh 36 godina, priča za RINU Momir.

Prinos može da varira iz godine u godinu, ali vlasnik je zadovoljan rodom koji ubira.

Čačanin ističe da je orah zahtevna voćka i da se o njoj stalno mora voditi računa. Važno je đubrenje, prskanje, održavanje jer vrlo često može biti i na udaru grinja. Ali, ono što je po njemu posebno važno jeste već pomenuta plodna moravska zemlja.

- Jako je važno zemljište na kom je posađen. Plodno i lakorodno, samo je rastao. Njegov koren je prošao i dubinu korita Morave. Dok je stablo bilo manje lakše je bilo održavati ga nego sad, ali svakako ništa ne prepuštamo slučaju. Osim ovog stabla, imam i još jedan zasad oraha. Ništa mi ne pada teško, zadovoljstvo mi pričinjava kad radim, dodaje Momir koji iako gazi devetu deceniju života, ima elana i snage kao mladić.

Da je reč o orahu vanserijskih dimenzija potvrdili su i straučnjaci iz Instituta za voćarstvo u Čačku, u kojem je nekada davno i kupljena ova sadnica.

- Važno je pridržavati se svih saveta, a gospodin Marinović sve ovo vreme primenjuje neophodne mere i radnje. Održava voćke po savremenim sistemima, orezuje leti i zimi i u njegovom zasadu zaista ima šta da se vidi. Orah traži puno uloženog truda i znanja, izjavio je dr Aleksandar Leposavić, stručnjak za voćarstvo.

(Telegraf.rs)