Podvig za istoriju: Šezdesetdvogodišnji Vukoman prepešačio više od 20 hiljada kilometara

Printskrin: Youtube/RTV

Šezdesetdvogodišnji Novosađanin prepešačio je više od 20 hiljada kilometara, deo je Fruškogorskog maratona od 2000. godine, a jedan od najvećih podviga mu je trostruko učešće u ultramaratonu.

Ranac na ramenima, u njemu uvek čokoladica i voda, i onda samo noga pred nogu. Tako već više od dve decenije Vukoman Drobnjak prelazi brojne maratonske rute. Kada vam kaže da je napunio šezdeset i dve godine, u najmanju ruku bivate iznenađeni, jer ga njegov poletan duh čini daleko mlađim. Bio je član Planinarskog društva "GSP" iz Novog Sada od njegovog osnivanja i tu je stekao najviše maratonskih, i iskustava i prijateljstava, prenosi RTV.

Preporučujemo

- Ја sam 2006. prešao ultra-maraton, 2008. takođe u društvu Živka Pilipovića i Željke Radočaj, a naše tadašnje društvo "GSP" nema gde se nije naša zastava vijorila od Novog Sada do Triglava. Sada ima više staza za razliku od ranije, ukupno ih je 14, a mi smo ranije govorili ultraši koji smo prelazili najduži maraton, nema više motivacije zašto to da radimo i sada vraćamo polako sa te najviše kvote do bebi maratona koji je pet kilometara - kaže Vukoman.

Biser, tako Drobnjak opisuje Frušku goru, i savetuje svima bez obzira na godine, da budu deo Fruškogorskog maratona, jer je to jedna nezaboravna avantura.

- To je kad upoznate iz svih krajeva od najmanjeg do najstarijeg, od najmanjeg do najvećeg, niko nigde ne žuri, svi su na istom zadatku opušteno u ovom našem biseru. Fruška gora je, zbog konfiguracije terena, veoma specifična. Imate nizbrdo, popreko, uzbrdo. U principu nama je najteže kada se ide iz manastira Grgeteg prema anteni, prema Vencu, bukvalno ljudi idu sa dva štapa kao da idete uza zid. Na 50 i nekom kilometru mi koji idemo dalje smo prepušteni sami sebi pod baterijskim lampama, nema dometa telefona, nema ništa - kaže Vukoman.

Da bi se eliminisala teškoća, Drobnjak savetuje konstantnu šetnju po Fruškoj gori ili neku drugu fizičku aktivnost. A ako mu kažete da od previše obaveza nemate vremena još i za to, on vam odgovori da više od 30 godina vozi gradski autobus i da pored svih poslovnih i privatnih obaveza, ipak nađe vremena za trening, te da je sve moguće, kada se hoće.

- Ja vozim bajs, igram fudbal, idem da pecam, najmanje sam statičan, najmanje sam kod kuće, a najviše sam u prirodi. Ovom prilikom želim dobrodošlicu svim maratoncima koji će doći u subotu. Ja nažalost neću planinariti iz opravdanih razloga, sad malo i emocije rade svoje, ali želim im dobrodošlicu, da se osećaju kao kod svojih kuća i uz pozdrav lake noge - kaže Vukoman.

Na kraju razgovora dao je jedan predlog organizatorima maratona, a to je da makar tri najbrža ultramaratonca dobiju neke pehare ili medalje, kako bi imali veću motivaciju da nastave da pešače i narednih godina. Iako poslednjih godina ne učestvuje u maratonu, Drobnjak je aktivan u organizaciji, pomaže učesnicima i bodri ih. Mi smo mu za kraj poželeli da ga njegove lake noge i taj vedar duh služe još dugo, dugo.

(Telegraf.rs)