Udžbenici odlaze u zaborav, opraštamo se od jedinica i dvojki: Ovako će izgledati škole u Srbiji u budućnosti

Najmodernije učionice, geografska karta koja podseća na igricu i virtuelna laboratorija, samo su neki od elemenata koje bi mogle da imaju srpske škole u budućnosti. Činjenica je da sa napretkom tehnologije mora da napreduje i naš obrazovni sistem, a dekan Učiteljskog fakulteta Danimir Mandić za Telegraf.rs otkriva kako bi mogao da izgleda jedan dan u potpuno modernizovanim i tehnološki opremljenim školama.

U sklopu Učiteljkog fakulteta Univerziteta u Beogradu nalazi se Centar za robotiku i veštačku inteligenciju čija unutrašnjost podseća na scenografiju naučnofantastičnog filma. Kako smo već pisali, tu smo upoznali i crnokosu lepoticu, robota Emu, a nadaju se da će sva oprema koju poseduju jednog dana biti i u svakoj školi u Srbiji kao pomoć đacima i nastavnicima.

Mandić kaže da je ideja da sve tehnologije budu dostupne studentima i nastavnicima u cilju podizanja vaspitnog kvaliteta i obrazovnog rada. Trenutno, nastava u Srbiji bazira se na predavanju, a vrednovanje znanja vrši se, prema Mandićevim rečima, vrednovanjem reprodukcije činjenica, dok je njihova želja da se nastava prilagodi individualno svakom učeniku i da se naspram znanja odrede i sposobnosti.

- Želimo da dajemo zadatke koji su individualno prilagođeni svakom učeniku, pravi se personalizacija ali se prati, meri i vrednuje svaki njihov korak i to pomaže nastavniku u vrednovanju ukupnog znanja. U tom smislu nam pomaže robot Ema i veštačka inteligencija koja je prisutna u svakom mobilnom aparatu odnosno tabletu i kompjuteru - navodi naš sagovornik.

On kaže da se često postavlja pitanje da li će roboti zameniti nastavnike, ali kaže da je odgovor odričan. Veštačka inteligencija može u mnogome da pripomogne nastavnicima i olakša im tehnički deo posla, ipak, vaspitanje, izgradnju kritičkog mišljenja i empatiju nastavnika mašina nikada neće moći da zameni. Tvrdi da se teži ka tome da nastavnik više ne bude samo predavač, već i član grupe koja komunicira i stvara stanu interakciju sa učenicima, što i jeste ideja savremenog obrazovanja.

Danimir napominje da bi velika promena bila i izmena modela udžbenika, te možemo očekivati da se u bliskoj budućnosti pozdravimo sa knjigama od mnogo stranica, koje su prepune informacija. Umesto toga, koristićemo digitalne udžbenike koje će možda uređivati i sami đaci naspram svog napretka.

- Udžbenici ovakvi kakvi jesu danas, gde mi čitamo red po red, su u velikoj meri prevaziđeni i deci neinteresantni. Tako se prelazi na jedan novi model takozvanih ličnosnoorijentisanih udžbenika. Oni podrazumevaju da jezgro bitnih sadržaja bude na 20ak strana, a da je svaka stranica povezana preko QR kodova ili hiperlinkova na internet, tako da učenici na očigledan i dinamičan način dobijaju video klipove i dodatzne informacije kroz 3D simulacije i virtuelnu realnost. Ono što je posebno značajno, svaki učenik na osnovu onoga kako je radio, sam pravi svoj udžbenik i svi će biti uspešni ali se neće meriti prema nekom apriori kriterijumu, već prema statističkom kriterijumu, koliko su napredovali u odnosu na same sebe kada su počeli sa učenjem - pojašnjava naš sagovornik.

Ovim modelom stvorilo bi se učenje samostalnim radom. podstakle bi se misaone aktivnosti, a Mandić navodi da bi takva vrsta prikupljanja znanja dovela do toga da stara petica više ne bi imala toliki značaj. Odnosno, težilo bi se ka ukidanju jedinica i dvojki.

- U zavisnosti od toga odakle je krenuo, kakvi su mu socijalni uslovi i kakve radne navike je stekao gledamo da svaki učenik bude uspešan na svoj način, a da izbacimo jedinice i dvojke. Petica, ukoliko je uopšte kvantifikacija značajna, ne mora da bude isti nivo znanja za svakog učenika - potvrđuje on.

Mandić dodaje i da će verovatno škola kakvu danas poznajemo izumreti. Moguće je da dođe do velikih izmena kada je u pitanju njen izgled, ali i funkcionalnost, a postoji šansa i da će učenici vrednovati međusobno znanje jedni drugih.

- Umesto razreda postojaće veliki plato u vidu sprata i škola će više služiti za socijalizaciju i razgovor sa učenicima, a u pojedinim delovima će biti oblasti gde će kroz integrativni pristup učenici raditi prirodne nauke, društvene, matematiku, maternji jezik i kroz diskusiju će ih nastavnici vrednovati. Učenici će moći i međusobno da se vrednuju, a nastavnici će uz pomoć veštačke inteligencije moći da naprave vrednovanje za podizanje unutrašnje i spoljašnje motivacije učenika - priča nam on.

Kada bi ovakav model školstva mogao da zaživi kod nas, još uvek nije poznato. Naš sagovornik kaže da će škole biti opremljene u zavisnosti od količine finansijskih sredstava i dodaje da je bilo očekivan da digitalni svet bude prisutan na svim nivoima obrazovanja.

- Razgovarali smo i sa zamenicom gradonačelnika Beograda, Vesnom Vidović da se naprave eksperimantalni vrtići gde će se primenjivati savremena tehnologija koju mi posedujemo. Bolje je da nastavu učinimo efikasnijom, ono što se nekada učilo tri sta možda će sada moći za sat, a kroz diskusiju u učionici produbljuju se znanja i postiže funkcionalnost u praksi - objašnjava Mandić.

Od tehnologije ne možemo da pobegnemo - potvrđuje naš sagovornik, ipak potrebno je da je iskoristimo na što bolji način, kako bismo iz naših mladih i budućnosti Srbije izvukli najveći potencijal.

(Telegraf.rs)