Kako prepoznati otrovnu zmiju? Pored jedne šare razlikuje ih i otisak nakon ujeda

Foto: Udruženje za zaštitu, odgoj i proučavanje životinja "ZOO Planet"

Sa dolaskom toplog vremena, iz zimskih skrovišta izlaze i zmije. Iako je susret sa njima iznenadan i neprijatan, praksa pokazuje da se retko završava napadom zmije. Pa tako, ako je ne diramo, može jedino da nas uplaši, prenosi Danas.

Sada, sa toplim i sunčanim vremenom veće su šanse da ih vidimo, jer one sada izlaze da se "sunčaju", a prvi napolje izlaze mužjaci.

Preporučujemo

Profesorka Biološkog fakulteta Ljiljana Tomović kaže da našu zemlju naseljava više vrsta zmija.

Otrovnice žive u specifičnim predelima

- Od neotrovnih, tu su prvo vodene zmije (belouška i ribarica), zatim smukovi i njihovi srodnici (smukulja, stepski smuk, Eskulapov smuk, četvoroprugi smuk i šilac) i na kraju otrovnice (šargan, šarka i poskok). Otrovnice imaju specifičnu distribuciju. Poskok naseljava područja južno od Save i Dunava, do nadmorskih visina od 1.800 metara. Šarka naseljava nizijske i brdske predele (Banat, Srem i severozapadna Srbija), kao i visokoplaninske predele (centralna, istočna, jugoistočna i jugozapadna Srbija, Kosovo i Metohija) u Srbiji. Šargan (naša najmanja otrovnica), je veoma retka vrsta u našoj zemlji i naseljava samo visokoplaninske predele Kosova, Metohije i jugozapadne Srbije - kaže ona za Danas.

Na pitanje kako da razlikujemo otrovnicu od zmije koja nije otrovna, profesorka kaže da je bitno znati da ne postoji potpuno siguran način da razlikujemo otrovne od neotrovnih zmija u Srbiji.

- Prvo što olakšava razlikovanje jeste da sve tri vrste otrovnica u Srbiji imaju izraženu cik-cak šaru na leđnoj strani tela. Ta šara može ponekad biti isprekidana, a isto tako jedinke mogu biti potpuno crne (retka pojava kod šarki). No, u najvećem broju slučajeva, otrovnice se mogu razlikovati od neotrovnih zmija upravo po ovakvoj šari. Dodatno, otrovnice imaju široku glavu u zadnjem delu, zbog prisustva otrovnih žlezda, tako da je ona po izgledu trouglasta i jasno odvojena od vrata. Otrovnice po pravilu imaju relativno kratko (do 70 centimetara) i zdepasto telo, sa veoma kratkim repom, dok su naše neotrovne zmije izduženog tela, sa dugim repom i redovno prelaze dužine od 1,5 metar - precizirala je profesorka i dodala:

- Sve vrste zmija u našoj zemlji su strogo zaštićene vrste, te je njihovo povređivanje ili ubijanje kažnjivo zakonom. Zbog toga je pri susretima sa zmijama najbolje samo ih zaobići, ili ako je potrebno štapom ili nekim drugim predmetom ukloniti sa mesta gde njihovo prisustvo ugrožava ljude ili domaće životinje.

Razlikuju se i ujedi

Govoreći o ujedima zmije, profesorka navodi da je prvo je potrebno znati da li je u pitanju ujed neotrovne ili otrovne zmije.

- Ukoliko je neotrovna zmija u pitanju, ona ima više sitnih zuba u vilici, i ujed će biti sa više rupica na koži. U tom slučaju je potrebno samo ranice isprati nekim dezinfekcionim sredstvom. Međutim, ukoliko su otrovnice u pitanju, procedura prilikom ujeda je potpuno drugačija. Prvo je potrebno iscediti otrov (prozirna žuta, uljasta tečnost) iz mesta ujeda; na mestu ujeda će biti 1-2 rupice, jer otrovnice imaju po 2 otrovna zuba u gornjoj vilici. Nakon toga, potrebno je staviti hladan oblog oko mesta ujeda - kaže ona i dodaje:

- Nikako se ne sme isisavati otrov jer u ustima čovek uvek ima ranice, pa se onda otrov prenosi i van mesta ujeda, u glaveni region, što je još opasnije. Ne sme se piti alkohol, kafa ili neki energetskih napici, pošto ubrzavaju cirkulaciju i metabolizam, pa se time otrov brže distribuira kroz organizam. Nakon prve pomoći (ceđenje otrova i hladni oblozi), ništa drugo ne preostaje, već što hitniji transport u medicinsku ustanovu - zaključila je ona.

(Telegraf.rs)