Đakon Stevan Jovanović: Kad su tragedije ovako teške, potrebno je da tugujemo, nema ništa loše u tome

Foto: Nikola Anđić

Đakon Stevan Jovanović predavao je veronauku u Petoj gimnaziji i sa profesorom građanskog organizovao časove i razgovarao sa decom. On zna kako razmišljaju, čega se plaše i čemu se nadaju. Za RTS kaže da je jedna od najvažnijih stvari u našem obrazovnom sistemu da našu decu naučimo valjanom sistemu vrednosti, ali da je to nemoguće postići ako samo govorimo šta je to što je dobro.

- Morate vi sami da budete oduševljeni nekom vrlinom da biste tu emociju mogli da prenesete - kaže Jovanović.

Preporučujemo

Đakon Stevan Jovanović je gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a izjavio da je danas opšti fenomen da ne umemo da se nosimo sa emocijama.

- Zaboravili smo da čoveku pre svega treba vaspitati srce, odnosno emocije. Čovek je definitivno pre svega biće emocija, a nekako smo zaboravili na to, poveli smo se definicijama da je čovek razumsko biće. Zaboravili smo da je on pre svega biće simbola, a da su u naše simbole uključene emocije - kaže Jovanović.

Napominje da je jedna od najvažnijih stvari u našem obrazovnom sistemu, makar prema postavljenim ciljevima, da našu decu naučimo valjanom sistemu vrednosti, ali je to nemoguće postići ako samo govorimo šta je to što je dobro.

- Da bismo vaspitali detinje emocije, one moraju da budu izazvane. One se izazivaju tako što ih prenosite. Morate vi sami da budete oduševljeni nekom vrlinom da biste tu emociju mogli da prenesete - napominje đakon Jovanović.

Kaže da je dobro da nekad dete pokaže emocije.

- Može da bude situacija da dete plače da bi manipulisalo. U tim situacijama treba da budemo trezveni. Mi smo jako složena bića i taj balans između racionalnog vaspitavanja dece, da kažemo spartanskog, i onog emocionalnog, duboko hrišćanskog odnosa sa decom mora da bude valjano izbalansiran - ističe Jovanović.

Kad prerano opraštate

Čini mu se, dodaje, da je mnogo puta u vaspitavanju svoje dece i kao odeljenjski starešina prerano praštao.

- Praštanje je predivna vrlina, ali da bismo osobu koja je narušila odnos i koliko je moguće osigurali da ne ponovi istu grešku koja nas je povredila, moramo da je pustimo da se u njoj završi proces kajanja. Oprostiti blanko nije dobro. Moramo da učimo decu da njihovi postupci imaju posledice zbog kojih se mi osećamo dobro ili loše. Ništa nije strašno da kažemo detetu da se zbog toga što je uradilo ja loše osećam. To nije manipulacija. Ako se osećate loše, recite, pokažite. Ako se osećate srećno zato što je nešto dete uradilo, recite, pokažite. Deca moraju da vide emocije, ne da pričamo o njima. Čak i kada pričamo o emocijama, razgovor ne treba da bude robotski - napominje Jovanović.

Prvo se razvijaju emocije i srce

Ističe da smo mi bića senzitivna na osećanja drugih ljudi.

- Kad su tragedije ovako teške, potrebno je da se prema njima ponašamo odgovorno, a to je da je potrebno da tugujemo, Nema ničeg lošeg u tome. Tako olakšavamo porodicama koje su u ogromnom bolu. Potrebno je i nama da odtugujemo i da se kroz tu tugu zapitamo ne ko je krivac spolja, nego šta sam ja učinio, ali sigurno jesam nešto da makar malo poguram društveni kontekst koji je relativizovao bazične ljudske pojmove, a to je dobro i loše. Čak i ako posmatrate čoveka kroz neku teoriju evolucije, razum dolazi na kraju. Čoveku se prvo razvijaju emocije i njegovo srce - zaključio je Jovanović.

(Telegraf.rs)