"Mani se oružja ljubavi tatina": Pismo jednog oca svom sinu nakon tragedije na Vračaru kida dušu

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Vladimir Đukanović, poznati broker i finansijski ekspert, objavio je pismo sinovima o teškim vračarskim i virtuelnim ulicama u svetlu tragedija koje su se u Srbiji desile. Đukanović za RTS kaže da istraživanja SAD, gde su česta ubistva u školama, naglašavaju važnost izveštavanja ali i pristup oružju kao faktore rizika. Đukanović kaže da je roditeljski nadzor dece na društvenim mrežama od presudne važnosti.

Danima se prepričava i deli po mrežama pismo Vladimira Đukanovića koje je napisao svojim sinovima od 10 i 13 godina. Đukanović je, inače, u Srbiji poznat kao jedan od retkih ljudi sa ovih prostora koji je napravio karijeru na svetskim berzama.

Preporučujemo

- Mani se oružja, ljubavi tatina, mani se kuršuma, junače. Nek ti oganj bude lopta, a munja olovka. Nemoj blizu vatre, nemoj blizu promaje, molim te - navodi Đukanović, između ostalog, u pismu svojim sinovima.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Đukanović je izjavio da je temu za pismo imao već u SAD, gde su masovna ubistva u školama česta. Ipak, ističe da je teško pričati deci o tragediji koja se desila u školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru.

- Imamo potrebu sve da objasnimo, te da imamo uzrok svega, kao i da svemu pristupimo na racionalan način. Nekada je teško dokučiti. Situacija je emotivna - smatra Đukanović koji je pored brokerske karijere i pisac.

Prema njegovim rečima, svako dete je drugačije – pojedina žele da pričaju, a neka ne žele. Na ličnom primeru kaže da sa starijim sinom priča o tragediji, ali da mlađi još na to nije spreman.

- Najbitnije je uraditi sve da se takvi događaji ne ponove. Moramo da se okrenemo studijama, struci i naučnim istraživanjima - kaže Đukanović.

Mediji, pristup oružju i mreže

Đukanović ističe da se relevantna američka naučna istraživanja dele na dve dela – uticaj medija i izveštavanja, kao i pristup oružju.

- Srbija je na neslavnoj listi po broju naoružanja po građaninu. Amerikanci su uvek prvi po broju. Pitanje je koji će se zakoni sada doneti da bi se sprečile tragedije u budućnosti - navodi gost Jutarnjeg programa.

U pismu, Đukanović pita: "Kuda te vode svi ti gigabajti, svi ekrani teški kao okovi. Da li te odvlače od nas, sine, i kako tamo da te nađem?"

Govoreći o kontroli tinejdžera na društvenim mrežama, kaže da je moguća, kao i da je njegovim sinovima preko besplatne aplikacije Family Link ograničen pristup sajtovima koji nisu primereni.

- Deci je telefon bitan, ali su i roditelji dosta provode vreme na njima. Ne mogu da prebacujem deci ono što i ja radim. Besmisleno je - priča Đukanović.

Stigma i crna prekretnica

Naglašava da su tragedije koje su se desile u Srbiji "crna prekretnica", ali da treba da ih pamtimo, da bismo sprečili ponavljanje.

- Psiholozi su bitni članovi društva, ali su uvek i bili, danas više nego ikada. Svaka škola treba da ih ima. Ne smemo da stigmatizujemo one koje kod njih idu. Treba da se bavimo mentalnim, poput fizičkog zdravlja - ukazuje Đukanović.

Prenosimo u celosti pismo Vladimira Đukanovića koje je 6. maja objavljeno i na njegovom blogu Fejsbučenje.

Sine moj od 13 godina

Sine moj od 13 godina, teške su nam ove vračarske ulice. Teže nego ikad, ovako prazne. I dok grabiš istim prema školi, šta ti misli goni, gde ti je pogled uprt?

Kažu, sine, daj bože da živiš u interesantnim vremenima. A tata se baš tih plaši. Vremena interesantna puna su kuršuma, tog đavoljeg semena. U tim vremenima sve se lomi, krši kao osam malih duša za koje vremena više nema.

Sine moj od 13 godina, teške su nam i ove virtuelne ulice. Teže od svih popločanih, filigranski utkanih. Kuda te vode svi ti gigabajti, svi ekrani teški kao okovi. Da li te odvlače od nas sine, i kako tamo da te nađem?

Isto mi vele, sinko, eh kako je bilo nekad. A ja isto stasah u prokleto interesantnim vremenima, kad su meci fijukali a majke jaukale. A ja sam, sine, tiho plakao, onako da niko ne vidi, odlazeći.

Sine moj od 13 godina, kuda ćeš ti danas? Po ocene u školu? Život je prokleta ocena, na svakom koraku bi da te ocene. A svaka ocena, kao podla ucena, uvlači se pod kožu kao krpelj. Zato ne ocenjuj ljude, sine, pusti ih na miru, jer svaka tvoja ocena za nekog je potcena.

Mani se oružja, ljubavi tatina, mani se kuršuma, junače. Nek ti oganj bude lopta, a munja olovka. Nemoj blizu vatre, nemoj blizu promaje, molim te.

Sine moj od 13 godina, na kraju tih vračarskih ulica gore sveće. Bukte ljuto, bukte tužno, ugasiće se neminovno. Ali pamti ovo jer vreme bledi sve, pa i ono što se zaboraviti ne sme.

Ako ti ikad svet dozlogrdi ti stani. Kuršume nemoj dalje od mene, jer sam slika tvoja a ti slika moja. Nema krivca do oca, i kad budeš jedan a ti to upamti.

Sine moj od 13 godina. Ne prekidaj nevine korake zbog svojih raskoraka. Svaki um nosi tamu svega prošlog i ne razdanjuj ga sam… tu smo. Jer ako nismo bolje da nas nema.

za moje sinove…10 i 13 godina…

(Telegraf.rs)