Oči stručnjaka uprte u dve reke, iako trenutno Srbiji ne prete poplave

Printskrin: TV MAG

Vrbas, Bosna, Lim, Drina, Sava, Neretva, Zrmanja... samo su neke od reka u Republici Srpskoj i Hrvatskoj na kojima se danima beleži značajan porast vododstaja. Zrmanja je kod mesta Obrovac u zadarskoj županiji prešla istorijski maksimum. Poučeni iskustvima od pre devet godina, počeli smo da se plašimo. Da li će nas Sava u toku kroz Srbiju iznenaditi?

Može li ovaj kišoviti maj da napravi štetu kakvu smo preživeli 2014. godine? To su ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 bila pitanja za klimatologa prof. dr Vladimira Đurđevića i

Preporučujemo

meteorologa Nedeljka Todorovića.

Prema rečima klimatologa prof. dr Vladimira Đurđevića, u narednih nekoliko dana nismo u riziku da imamo ozbiljnije padavine koje bi mogle da dovedu do problema koje smo imali 2014. godine.

- Biće kiše narednih dana ali neće biti te akumulacije, i neće biti količine padavina koje su opasne. Više će ih biti u Zapadnoj Srbiji. U Hrvatskoj su bile jako velike akumulacije proteklih nekoliko dana, u nekim mestima je bilo i preko 100 litara kiše po metru kvadratnom. Problem je što će danas, sutra i prekosutra tamo biti još kiše, oni nisu blizu prestanka ovog problema. Verovatno će se i Hrvatska i Bosna mučiti s ovim problemom još nekoliko dana. U Srbiji nema većeg rizika ali moramo da pratimo Savu i Drinu zato što će ta voda u jednom trenutku doći i do nas. Trebalo bi pooštriti zaštitu na kritičnim mestima na Savi i pratiti vodostaj. To znaju vrlo dobro hidrolozi iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda i naš sektor za vanredne situacije. Trebaće neko vreme da taj talas dođe do nas, ne može se to desiti u jednom danu, te imamo vremena da se pripremimo – optimističan je u prognozama bio dr Đurđević danas u „Uranku“.

Meteorolog Nedeljko Todorović kaže da merni podaci pokazuju realno stanje, te bi se složio sa profesorom Đurđevićem.

- Narednih dana na području Srbije ne bi trebalo da bude nekih ekstremno velikih količina padavina. Glavnina je zapadno od nas. Biće narednih dana kiša, a do prekida padavina će doći u subotu i nedelju, 20. i 21. maja. Biće toplije i sunčanije vreme, da se građani ogreju, a sledećeg vikenda očekuje nas pad temperature sa lokalnim padavinama – pljuskovima praćenih grmljavinom što je i inače karakteristika vremena u periodu od maja do septembra. To je letnji tip padavina. Ukupna količina padavina do sada je bila nešto malo ispod proseka – kazao je meteorolog na televiziji K1.

Poplave u Obrenovcu 2014. godine

Nedeljko Todorović danas je u „Uranku“ kazao da su veći problemi kada su padavine obilne u manjim mestima u Srbiji.

- Objekti u manjim mestima su blizu vodotokova, nije ostavljen prostor, pa kada padne velika kiša vodotokovi postanu bujice. Gradnja uz vodu je uvek problematična – kazao je Todorović.

- Pre devet godina smo imali ekstremni događaj. Gledajući količinu padavina, tako nešto se nije desilo 200 ili 300 godina unazad. To je toliko retka pojava. Te 2014. godine dnevna količina padavina je samo u nekim mestima bila ekstremna, ranije su bile zabeležene i veće količine jednodnevne kiše, ali u situaciji dvodnevne ekstremno zabeležene kiše i zbog toga što je bila zahvaćena velika površina (veći deo Posavine, Bosna, Zapadna Srbija, Beograd, deo Vojvodine), voda se izlila iz vodotokova. Na velikom prostoru pala je veličina količina kiše, a i zemljište je bilo zasićeno i u martu i u aprilu. I u tim mesecima bilo je dosta padavina, te nova  kiša više nije mogla da uđe u zemlju i išla je po površini.

Sličan ciklon trenutno je iznad našeg područja

Situacija na klimatskim kartama trenutno dosta liči na tu iz 2014. godine, ali su okolnosti sada potpuno drugačije te nema razloga za strah.

Prof. dr Vladimir Đurđević kazao je da je i sada ciklon zarobljen između dva anticiklona.

- Metorolozi ne gledaju samo šta se dešava iznad Srbije ili iznad Balkana već posmatraju celu severnu hemisferu. Prate gde se nalaze centri visokog i niskog pritiska i kako se kreću. U tom smislu situacija liči na 2014. kada se globalna hemisferska cirkulacija malo „zamrzla“. U proseku, vreme nam uvek dolazi sa Zapada. Ponekad se desi kao 2014. ili sada da se globalna hemisferska cirkulacija „zamrzne“ i umesto da dođe do nas i produži dalje, ona ostane i vrti se iznad našeg područja nekoliko dana. I pre nekoliko nedelja bila je ta situacija kada smo imali sneg početkom aprila. To područje niskog pritiska kao da se stalno vrti i zadržava iznad našeg područja umesto da ode ka Rumuniji i dalje ka Ukrajini. To je inače normalna situacija. Ciklon sada stoji, trenutno je iznad severnog Jadrana i Hrvatske.

Mnogo je peska u vazduhu, kaže klimatolog.

- Jedan deo cirkulacije tog ciklona je kao usisivač koji uvlači pesak iz Afrike i donosi ga kod nas. Trenutno mnogo peska imamo u vazduhu, i on se stalno spira kišom, ali stalno dolazi i novi pesak. Polako će se ugasiti taj ciklon iznad nas, neće da se pomeri. Dolazi puno vlažnog vazduha s Mediterana koji ga hrani pa umesto da se ugasi on se stalno regeneriše – objansio je dr Vladimir Đurđević.

Prema rečima klimatologa prof. dr Vladimira Đurđevića, situacija s klimom biće sve lošija i trebalo bi da se sistemski pozabavimo ovim pitanjem.

- Biće sve lošija situacija, klima se menja. Ovo nije klima kakvu smo imali pre 100 godina, planeta je značajno toplija i to za jedan stepen. Ali, taj jedan stepen je vrlo važan za klimu. Ne možemo se vratiti u klimu od pre 50 godina, ali možemo da zaustavimo taj porast temperature za još jedan dodatni stepen i to ako se maksimalno potrudimo. U odnosu na kraj 19. i početak 20. veka toplije je za jedan stepen. To znači više ekstrema, i toplijih i hladnijih, a ti ekstremi nanose velike materijalne štete, i odnose i ljudske živote. Biće ih više. Moramo malo da se „prepakujemo“ i da drugačlije radimo pre svega na sistemima za odbranu od

poplava, da učinimo da postanu jači. Nažalost, nismo radili onako kako bi trebalo. Nismo napravili bedeme za buduće poplave koje mogu biti ekstremnije. Naša Vlada treba da usvoji Nacionalni program prilagođavanja na klimatske promene i kada se bude usvojio, i ako bude prepoznat od strane ministarstava i različitih službi, počećemo da se prilagođavamo. Neki su već počeli, na primer poljoprivrednici koji rade mnoge stvari da bi zadržali nivo proizvodnje. Na primer, mogu ranije da krenu sa setvom jer je vreme toplije. Međutim, to su stihijska rešenja, a moraju biti sistemska.

Vreme u junu

Meteorolog Nedeljko Todorović kazao je danas u „Uranku“ da je prošle godine maj bio ekstremno topao i sušan.

- I to je bio uvod u ekstremno toplo i sušno leto. U aprilu ove godine smo imali svežije vreme, čak i sa snegom, a bilo je snega i 2021. godine u aprilu pa smo imali toplo leto. Nema tu stroge zakonitosti. Stvar je u premeštanju ciklona ili zadržavanju ciklona u našem regionu, kao što je to slučaj poslednjih desetak dana i zato imamo padavine. U narednom periodu, do kraja maja, zadržaće se ovaj tip vremena, tipično majsko vreme. Maj je mesec drugi po količini padavina u godini u našem regionu. Karakterišu ga lokalni pljuskovi s velikom količinom padavina. Gledajući periode koji se smenjaju iznad Evrope, računajući slobodnije, verovatno će u većem delu juna preovladavati ovaj tip vremena, ali biće toplije. Biće u junu i tridesetak stepeni. Najverovatnije će i u junu biti dosta promenljivo, a tek u drugoj polovini manje izraženo padavinski. To je moja slobodna procena. Očekuje nas povećanje vododstaja Save i Dunava za nekih 40 do 60 cm što je u domenu srednjih vrednosti.

Toplo leto

Klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević kazao je da će ovo leto verovatno biti toplije od proseka.

- Ako gledamo koliko temperatura brzo raste u proseku, onda je ovaj naš region šapmpionski sa rastom od oko 0,5 stepeni po dekadi. Oko dva stepena toplija su nam leta od proseka. Retko se desi leto bez toplotnog talasa. Mislim da će leto ove godine biti slično kao i prošle – toplo – kazao je klimatolog danas na televiziji K1.

(Telegraf.rs)