April u januaru, januar u aprilu: Kako je ovo moguće? Za Novu godinu uživali na 20°C, danas se "mrznemo" na 11

Foto-kolaž: Vladimir Šporčić, Mateja Beljan

Ovogodišnji deo proleća protiče u znaku vrlo promenljovog, ali i relativno svežeg vremena.

Ovakva situacija usledila je nakon jedne od najtoplijih zima ikada.

Preporučujemo

Ako se vratimo malo unazad, Novu godinu i prve dane 2023. dočekali smo uz sunčano i pravo prolećno vreme, uz temperature i do 20°C, a Beograd je 1. januara merio 19°C.

Tih dana vreme je odgovaralo vremenu u aprilu, s obzirom na to da su maksimalne temperature biče više za 15 ak stepeni od uobičajenog proseka.

Bašte kafića tokom novogodišnjih praznika bile su pune ljudi.

Prolećno vreme nije preovladavalo samo u gradovima i u nizijama, već i na planinama. Staze su bile bez snega i kao usred proleća, a bez prirodnog snega početkom januara po prvi put otkad se vrše merenja bio je i Kopaonik.

Vrlo toplo vreme nastavilo se ne samo tokom januara, već i tokom februara i marta, pa je zima iza nas bila jedna od najtoplijih ikada.

Ali da vreme zna i te kako da iznenadi, dokaz su april i ovogodišnji maj.

Sam početak aprila doneo je pravi zimski udar, a rekordni sneg pao je u Beogradu otkad se vrše merenja, pa je tako u višim delovima grada palo neverovatnih 30 cm snega.

Temperature su opale na 0-1°C i ovo je bio najobilniji sneg u aprilu i više snega je tada palo, nego tokom cele zime 2022-2023.

Nakon snega i prestanka padavina, česta je bila pojava jutarnjih mrazeva.

Tokom ovogodišnjeg aprila najveće posledice pretrpele su poljoprivredne i ratarske kulture.

April je u mnogim predelima bio i za četiri stepena hladniji od uobičajenog proseka.

Kiša je bila i više nego česta pojava.

Nakon vrlo hladnog aprila, došao je relativno svež i kišovit maj. Temperature su neretko bile i za 10 ak stepeni niže od proseka, a dananji dan doneo je jesenjih 11°C.

Da maj može biti još hladniji, pokazuje i primer iz 2014. godine kada je u vreme razornih poplava temperatura u Beogradu i širom Srbije opala na 6-8°C, a na Kopaoniku je palo i do 60 cm snega.

Ovogodišnji maj odlikuje je i vrlo vetrovitom vremenom i to u vidu košave. Košava je vrlo retka pojava u ovom i u letnjem delu godine, a i kada se javi duva vrlo kratko. To nije bio slučaj ovog maja, jer je košava u prethodnom periodu bila skoro svakodnevna pojava, a udarti su neretko bili i olujni.

Košava će ponovo duvati tokom predstojećeg vikenda i biće vrlo jaka.

Tokom ovogodišnjeg proleća beležene su i veoma velike temperaturne oscilacije, pa su tako temperature jendog dana bile i preko letnjih 25°C, a već sledećg dana za 10 do 15 stepeni niže, što je najviše pogađalo ljude sa hroničnim bolestima.

Prema trenutnim prognozama, kraj maja doneće postepenu, ali ne i potpunu stabilizaciju vremena, ali će temperature konačno biti u skladu sa kalendarom.

Zašto je zima lepše izgledala od ovogodišnjeg dela proleća?

Dakle, zima iza nas bila je jedna od najtoplijih ikada i uz često prolećno vreme, jer su Srbija i naše područje veoma često bile pod utucajem anticklona, koji je uslovljavao stabilno i sunčano vreme, ali i pod uticajem termičkog grebena na visini, koji je uslovljavao dotokom vrlo tople vazdušne mase sa severa Afrike preko Mediterana.

Nasuprot tome, april i maj su pod konstatnim uticajem snažnih ciklona sa Mediterana, koji su uslovljavali dosta padavina, vetrovito, ali i relativno sveže vreme, neretko i nalik jesenjem, a na početku aprila i nalik pravom zimskom.

Ovakve situcije retke su na našem području, ali ne i neuobičajane, odnosno da izgleda da su pojedia godišnja doba zamenila svoja mesta.

To je dokaz da vreme kao i klima neretko osciluju oko svog srednjeg stana, koje je nekada više, a nekada manje izraženo, a i ovakva dešavanja ne treba direktno povezivati sa klimatskim promenama.

Ono što je bila zajednička karakteristika i proleća i zime je čest dolazak čestica peska iz Sahare i to putem južnog strujanja, što je dovodilo do "prljavih" padavina, a naročito izražena takva pojava beležena je i prethodnioh dana.

Obilne padavine u ovom delu godine ne treba da čude, s obzirom na to da su maj i jun u proseku meseci u Srbiji sa najvećom količinom padavina, ali problem ovog proleća su relativno niske temperature vazdzha.

(Telegraf.rs)